Мошти Светог деспота Стефана положене у Вазнесењској цркви. Ево зашто је ово ВЕЛИКИ ДОГАЂАЈ ЗА БЕОГРАД!
Стефана Лазаревица је канонизовала Српска православна црква, као Светог Стефана деспота Српског, на петстогодишњицу његове смрти 19. јула 1927. године
Део моштију светог Стефана Лазаревића допремљене су данас из Пожаревца у Београд и положене у Вазнесењској цркви, гће ће, како је планирано, трајно остати. Мошти светог Стефана су дочекали свештеници и грађани тачно у подне, након чега је служена литургија.
РУСИ завршавају Храм Светог Саве, на реду - израда мозаика
КОНАЧНА ОДЛУКА: Руши се америчка амбасада у Београду
Старешина Вазнесењске цркве у Београду јереј Арсеније Арсенијевић рекао је да је дочек моштију светог Стефана велики догађај за Београд, јер је он за време његове владавине први пут постао престоница.
Иначе, деспот Стефан Лазаревић био је син кнеза Лазара.
Након што је кнез Лазар погинуо у Косовском боју 1389. године, тада малолетни Стефан је наследио престо, али је до пунолетства у његово име, Србијом владала његова мајка Милица.
У историји важи за владара у чије време је Србија остварила политичку стабилност. Осим политичког дара, деспот Стефан Лазаревић имао је и књижевни талентат.
Његово најпознатије дело је "Слово љубве", песничка посланица за коју се сматра да је посвећена његовом млађем брату Вуку.
Стефан Лазаревић је заслужан и за то што се његова сестра Оливера, која је била у харему Бајазита као залог мира, вратила у Србију.
Наиме, он је учествовао на Бајазитовој страни против монголског кана Тамерлана у бици код Ангоре 1402. године, а након пораза османских снага при повратку је у Цариграду добио од византијског цара титулу деспота - најважније достојанство после царског али и дозволу да сестру Олуверу врати у Србију.
Стефана Лазаревица је канонизовала Српска православна црква, као Светог Стефана деспота Српског, на петстогодишњицу његове смрти 19. јула 1927. године.