На четири најпрометније раскрснице у Београду постављене су нове камере - ево шта ће све бележити, казне су папрене

Само у Београду 51 камера региструје прекорачење брзине, а на четири најпрометније раскрснице постављене су нове камере, које, када МУП процени, бележе и непрописно коришћење мобилног телефона, невезивање појаса и пролазак на црвено.

Казне стижу на кућну адресу након што вас МУП позове

Казне стижу на адресу пребивалишта, а постоји посебна процедура ако прекршај учини лице које није власник возила који је забележен на камерама МУП-а.

- Када систем за аутоматску детекцију путем видеонадзора усними возило које је у прекршају, на основу регистарског броја возила, МУП позива власника возила да се у законом предвиђеном року од осам дана изјасни о томе које спорног дана у спорној ситуацији овај деликт починио. Уколико то није власник возила, власник возила је дужан да достави писану изјаву оверену код нотара од стране лица која је тог спорног дана заправо прекршај учинила - каже Дејан Стевић, потпуковник Управе саобраћајне полиције.

Најчешћи прекршај у саобраћају је прекорачење брзине, а из МУП-а кажу да је управо брзина највећа убица на путевима Србије.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја сматра нове камере са аутоматским бележењем прекршаја изузетно корисним из аспекта безбедности.

- Битно је да позиција тих камера буде апсолутно јавно доступна и да возачи буду упознати са тиме на терену јер оне не служе да повећају број казни, већ да смире саобраћај и смање могућности наставка саобраћања незгоде - истиче Окановић.

Тренутно у Србији 131 камера бележи ове врсте саобраћајних прекршаја, а очекује се да их стигне још пре свега у веће градове.

Казне и до 140.000 динара

Уколико особа направи прекршај у туђим колима казна недостављања података о лицу које је извршило дело се креће између 100.000 и 120.000 динара. Висина новчане казне зависи од тежине учињеног прекршаја. Најмања казна следи за невезивање појаса и коришћење мобилног телефона, док прекорачење брзине може да осиромаши возачев џеп за 140.000 динара, али и возачку дозволу за 15 казнених поена уколико прекорачење брзине буде изнад 70 км на час.

Ако достављање казне буде неуспешно више од два пута, стиже и на огласну таблу МУП-а. Проблем може да настане када грађани не приме благовремене обавештење да су начинили прекршај, а самим тим ни да се против њих води поступак.

У таквим случајевима и обична казна за непрописно паркирање може да прерасте у трошак као за полован ауто.

Некад се на казну чека и више од пола године

Адвокат Владимир Миљевић рекао је да када су у питању прекршаји који су документовани на уређајима за аутоматску детекцију прекршаја, нажалост, не постоји апсолутно правило у погледу тога колико ће времена проћи док на адресу власника аутомобила стигне казна.

- То може да буде и неких 15 до 20 дана, а у пракси се дешавало да то буде и преко 6 месеци. Тако да чак и близу тога рока релативне застарелости који је у нашем законодавству прописан на годину дана. Извући неки закључак о неком универзалном правилу је изузетно тешко јер је пракса у позивању власника возила прилично шаренолика - каже Миљевић.

Говорећи о томе како су се поједини грађани жалили на то да су тек од извршитеља сазнали да су направили прекршај, адвокат каже да постоје велики пропусти у благовременом позивању грађана на њихове обавезе.

- Што се саобраћајних прекршаја тиче, ми ту немамо извршитеља, немамо камате. У питању су поступци који извршену поступку спроводи надлежни Прекршајни суд. Када говоримо о ситуацијама где постоје камате и трошкови извршитеља, то су најчешће неплаћене доплатне карте за паркирање. Дакле, ту говоримо о дозвољеном паркирању које није било плаћено у року, па онда долазимо у такву ситуацију. Али постоји нешто што је истоветно и за једну и за другу ситуацију. То је позивање грађана, односно пропусти у њиховом обавештавању да постоји нека њихова обавеза - истиче саговорник.

Извор: Србија Данас/Euronews