НУКЛЕАРНИ ИНЦИДЕНТ У ВИНЧИ! Херојска акција запосленог СПРЕЧИЛА да Београд постане НОВИ ЧЕРНОБИЉ!
Трагедија избегнута у последњи час.
Академик Павле Савић је имао кључну улогу у санацији нуклеарног инцидента у Винчи 1958. године и спашавању озрачених.
СВЕТ НА ИВИЦИ НУКЛЕАРНОГ РАТА! "Русија је спремна да иде до краја, на граници 300.000 НАТО ВОЈНИКА!"
ВАЈМАРСКИ ТРОУГАО ПОСТАО РАТНИ ТРОУГАО! Шаљу још оружја за Зеленског? СТАРИ неспоразуми остају и даље
"БЕРЛИН УВЛАЧИ НЕМАЧКУ У ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ" Русија упутила најозбиљније упозорење до сада!
Током овог инцидента, радиоактивни материјал је процурио из реактора Института за нуклеарне науке у Винчи, што је довело до изложености шест младих истраживача: Радојка Максића, Роксанде Дангубић, Драшка Грујића, Стјепка Хајдуковића, Живорада Богојевића и Животе Вранића.
Како није било могуће адекватно лечење у београдским болницама, Академик Павле Савић је успешно организовао превоз озрачених истраживача у Париз ради третмана у Институту Кири. Тамо су прошли експерименталну терапију, ово је био први случај пресађивања коштане сржи и сви осим Вранића су преживели. Инцидент је истражен, а Савић је оптужио истраживаче за немар и недовољну заштиту експерименталног реактора.
Винчански инцидент је релативно слабо био приказан у медијима бивше Југославије, а истраживачки програм, понекад тумачен као покушај Југославије да развије сопствено нуклеарно оружје, убрзо је обустављен.
У популарној култури, догађаји око Винче и третман научника су приказани кроз пар филмских остварења.
Павле Савић је рођен 10. јануара 1909. године у Солуну, тада део Османског царства. Његов отац, Петар Савић, радио је као службеник при слободној царинској зони. Павлов отац био је убеђени социјалиста и студирао је ветерину у Француској. Мајка Ана, несуђена глумица и песничка душа, била је изузетно привржена својој деци. Породица се често селила због службе Павловог оца, а Павле је завршио основну школу у Свилајнцу и Другу београдску гимназију. Током гимназијских дана, показао је велико интересовање за математику, физику и хемију. Постао је светски познат када је са Иреном Жолио Кири открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Био је први директор Института “Винча”, који је тада био зван Институт “Борис Кидрич”. Такође је био дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду, данас Факултету за физичку хемију. Од 1971. до 1981. године био је председник Српске академије наука и уметности. И можда најзначајније од свега, био је човек који је спасао пет младих живота. Школа у Миријеву носи његово име, али људи и даље мало знају о овом великом човеку!
Извор: Србија Данас/Ало/Пренео: И.С.
