Отворена изложба пројеката линијског парка на платоу код Бетон хале (ФОТО)
Нови простор за Београђане
Главни урбаниста Марко Стојчић, председник општине Стари град Радослав Марјановић и директорка Урбанистичког завода Београда Весна Тахов отворили су данас изложбу пројеката линијског парка на платоу код Бетон хале. На изложби су представљени победнички радови младих архитеката за пројекат "Линијски парк" који ће обухватати простор дела коридора старе железничке пруге од Бетон хале до Панчевачког моста.
КОЊИ ПОНОВО ЈУРЕ - САМО НЕ ПО ХИПОДРОМУ ВЕЋ ПО УЛИЦАМА БЕОГРАДА! Човек јаше животињу усред саобраћајне гужве (ВИДЕО)
СРАМОТА КОЛИКО ЈЕ ТУЖАН ПРИЗОР: Изнервирани због гужве блокирали саобраћај, изашли из кола па се тукли као у рингу (ВИДЕО)
Стојчић је истакао да су овде приказана идејна решења свих десет целина линијског парка, те да ће она бити изложена наредних неколико недеља, што ће грађанима бити од помоћи за неке нове сугестије и идеје.
– Линијски парк ће се простирати до Панчевачког моста. То је најважнији пројекат уређења јавних површина, који ћемо радити у наредних неколико година. Он је значајан, не само по томе што ћемо добити један велики, интересантан и потпуно другачији парк већ и зато што је то потпуно укидање препреке између урбаног и већ изграђеног дела Старог града и Палилуле са обалом Дунава – рекао је Стојчић и додао да је задатак линијског парка да се град коначно повеже са рекама.
Подсетио је да је данас почео јавни увид у План детаљне регулације линијског парка и поручио да од данас грађани могу да га погледају.
– У плану је све конципирано као јавна зелена површина која ће имати пуно различитих компатибилних садржаја као што су простори за културна и спортска дешавања. Читав концепт се базира на томе да убудуће велики број младих борави на том простору, остварује неку врсту уметности, бави се спортом. Кроз читав парк имамо пешачке коридоре и бициклистичке стазе. То ће постати нова плућа Старог града и овог дела Палилуле и помоћи ће у борби за бољи и квалитетнији ваздух – појаснио је Стојчић.
Посебно је нагласио да линијски парк нигде неће бити пресечен саобраћајем, већ ће у континуитету бити рекреативна површина.
– Линијски парк је настао као последица изградње Београда на води, наиме закључено је да железница не сме да иде кроз центар града – рекао је главни урбаниста и захвалио младима који су учествовали у овом конкурсу, а било их је 55, напомињући да ће они бити укључени и у наредне фазе рада.
Како је рекао, очекује да наставак пројектовања крене крајем лета, одмах после усвајања Плана детаљне регулације линијског парка, те да радови почну крајем године.
Нагласио је да ће линијски парк по квадратном метру коштати као и свако парковско уређење и указао на његову важност за побољшање квалитета живота Београђана.
– Линијски парк је важан јер Београд, према Плану генералне регулације зелених површина и свих осталих докумената, има обавезу да додатно побољшава квалитет живота за пешаке, бициклисте и подиже проценат зеленила, што је основна ствар у даљем развоју Београда. Ово је један од пројеката који ће у томе највише помоћи с обзиром на то да заузима највећу слободну површину у центру града. Планом одрживе урбане мобилности јасно је дефинисано да пешаци морају доћи на прво место, потом бициклисти, јавни градски превоз и тек на четвртом месту треба да буде аутомобилски моторни саобраћај, тако да је ово један од пројеката којим се тај циљ управо и постиже – казао је Стојчић.
Председник општине Стари град Радослав Марјановић изразио је велико задовољство што Општина заједно са Градом реализује овако велики пројекат који ће, како је навео, директно унапредити квалитет живота грађана.
– Линијски парк ће постати зелена оаза у срцу Старог града, односно Дорћола, која ће имати велики број бициклистичких и трим-стаза, игралишта за децу, спортских терена, места за одржавање културних догађаја и генерално ће бити модеран и уређен парк близу река. Ово је засигурно један од најзначајнијих пројеката за ову општину – рекао је Марјановић.
Изразио је на крају захвалност свима који учествују у овом пројекту и позвао грађане да дају своје сугестије током јавног увида.
У име тима Урбанистичког завода Београда обратила се директорка Весна Тахов, која је прецизирала да се на овом послу радило скоро две године. На почетку је урађена партиципација са грађанима чије мишљење се слушало, а потом су дефинисани програмски задаци по којима су младе архитекте дале решења. Она је подсетила да је јавни увид почео данас, те да су спремни да чују све сугестије и примедбе.
