ПОСЕБНО МЕСТО У СРЦУ БЕОГРАЂАНА: Знате ли како је Дорћол настао и зашто носи баш овакав назив?
Место које је било сведок богате историје наше пресотнице, као једно од најстаријих делова општине Стари град – Дорћол.
Иако има посебно место у срцу Београђана, али и оних који се тако осете, мало ко зна зашто се овај део града зове баш овако.
БАЗЕН ИСПРЕД ПОШТЕ У ТАКОВСКОЈ И СКОКОВИ ЗА 10 ЛИТАРА РАКИЈЕ: Како су некад изгледала лета у Београду (ФОТО)
ВЕСИЋ САОПШТИО СЈАЈНУ ВЕСТ: Заплењену слику "Стражар" Паје Јовановића ће моћи сви да виде, ево када и где!
ПОТИЧЕ ИЗ ТУРСКОГ ЈЕЗИКА, А КОРИСТИМО ЈЕ У СВАКОДНЕВНОМ РАЗГОВОРУ: Да ли знате шта заправо значи реч "буразер"?
Дорћол данас заузима простор између Београдске тврђаве, Студентског трга, Булевара Деспота Стефана Лазаревића и реке Дунав, те се “грана” на горњи и доњи. Ипак, стари Београђани углавном за Дорћол признају само доњи, онај “исконски”, а њему припада део између улице Цара Душана и Дунава.
Раскрсница између улица Краља Петра, Цара Душана и Дубровачке је најстарија раскрсница у овом кварту и само његово срце.
По њој је заправо Дорћол и добио име, јер је то раскрсница четири пута, тачније на турском “dörtyol” (Дорт = четири, јолд = пут).
У време Турака поменути трговачки путеви водили су ка Истанбулу, Видину, Бечу и Дуборвнику, те се Дороћол развијао као центар трговине у региону.
У средњем веку Дорћол је био централни део градске вароши, а данашња Цара Душана важила је за главну улицу или чаршију, што је и остала све до друге половине 19. века. Све најважније куће у граду налазиле су се баш ту.
Прве вишеспратнице су на Дорћолу никле још давне 1717. Година. Једна од најпознатијих била је палата у Душановој улици. Реч је о вишеспратници кнеза Александра Виртембершког, владара аустријске Краљевине Србије, коју су популарно звали Пиринчана (искварено до принчев хан), а њени делови опстали су све до средине 19. века.
Турци нису волели сишеспратнице, те су их рушили и зидали куће у балканском стилу – великих конака где су живели управници београдске вароши и представници власти и страни конзулати…
Данас као пример такве градње постоји Музеј Вука и Доситеја – репрезентативна беговска кућа са пространим двориштем.
На Дорћолу се налази најстарија београдска кућа
Дорћол може да се похвали као место где је сачувана најстарија београдска кућа – налази се у улици Цара Душана број 10, а важи за споменик културе. Ова кућа никла је за време аустријске владавине, а грађена је у барокном стилу под “палицом” пуковника Николе Доксата де Мораза. Он је касније погубљен подно зидина Калемегдана, како би се прикрила тачна локација тајних пролаза, подрума и лагума који су наводно из куће водили у тврђаву. У каснијим годинама приземље куће увек је служило као некаква врста занатске радње.
Почетком 18. века Аустријанци су освојили Београд, отпочевши претварање турске касабе у модерну варош, и Дорћол је претрпео највише измена, премда је остао устоличен као врело града. На ову територију населиле су се 333 немачке породице, уневши у живот и пословање Дорћолаца сасвим нови дух.
До периода пре Другог светског рата Дорћол је био и остао мултинационална средина, када је рат уништио такво окружење, али је ова четврт уткала занавек у себе тај светски дух, те су његова врата и дан данас отворена за све.
Дорћол какав данас познајемо почео је да ниче у послератном периоду, када су изграђене функционалне, огромне зграде потребне за велики број досељеника. Спортски центар изграђен је 1974. године, поставши језгро општине и главно састајалиште младих.
