ПРЕДАТОРИ СТЕГЛИ ОБРУЧ ОКО ПРЕСТОНИЦЕ! Драстично ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА ШАКАЛА у Београду
Иако су стално на нишану број шакала у околини Београда драстично расте.
Упркос бројности која се стално повећава, живот ових предатора је тајна за научнике. Како би се више сазнало о "европским којотима", стручњаци Биолошког факултета, заједно са ловцима, прошлог петка су ухватили младунче од 11 месеци у околини Јакова и ставили му огрлицу.
Наредних годину дана они ће пратити Јоку, како су је назвали. Иначе, у Европи постоје само три обележена шакала, два у Словенији и један у Мађарској.
СТИГЛЕ ЛЕПЕ ВЕСТИ: Београд добија осам нових уређених скверова
Весић: Због дивљања на Тргу Републике биће поднете пријаве!
СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА: Вулин и Весић положили венце на Споменик пилотима браниоцима
Према речима проф. др Душка Ћировића са Катедре за екологију и географију животиња Биолошког факултета, највише шакала има у Панчевачком риту, а затим у сремском и шумадијском делу престонице. За повећање њихове популације кривци су људи. Дивље депоније са остацима хране налазе су свуда, што њима одговара.
Због тога би требало променити навике и не бацати отпад на недозвољеним местима. Тако је у близини места где је ухваћена Јока било доста угинилух животиња, а само неколико стотина метара даље налази се познати салаш.
- Било је потребно пет месеци да се Јока ухвати у замку - објашњава професор Ћировић. - Помоћу огрлице и СМС-ова које добијамо, за годину дана можемо сазнати 2.400 података: на којим територијама се креће, колико је близу насеља... Када будемо ставили фото-замке, на основу фотографија ћемо знати да ли су у групама и колико их има.
Ћировић истиче да су постављене замке за хватање шакала како би им ставили још четири огрлице које Факултет има. Иначе, оне су добијене на поклон, а цена једне је око 2.500 евра.
У Београду отворена сезона Београдских ноћних маркета
Због ограничених финанансијских могућности високошколске установе, огрлица има само основну функцију праћења, јер се за све друге опције, као што су мерење откуцаја срца и праћење положаја тела, додатно плаћа.
- Необјашњив је феномен да расту број и густина популације шакала, а одстрел је све већи - наводи професор Ћировић. - Занимљиво је да они могу да живе сами, у пару или у групама са око 12 животиња. Неколико група шакала је регистровано на подручују Панчевачког рита, где их има највише. Углавном се крећу ноћу.
Професор Ћировић истиче да шакали не нападају ни људе, ни животиње, и додаје да нема већих чистача у природи од њих. Ове животиње су се у Западној Европи појавиле тек пре десетак година, и о њима се веома мало зна.
Према неким сазнањима, када се крећу у групама, са шакалима су и потомци. Међутим, нејасно је да ли су са њима младунци из ранијих окота или тренутних. Сличан је вуку, има шиљату њушку, дуже уши и краћи, дебео реп.
Покривен је кратком, црвенкасто-смеђом длаком. Као и остали из породице паса, на предњим ногама има пет, а на задњим четири прста, са дебелим ноктима које не може да увуче. Тело му је дуго око метар, реп до 25 центиметара, а тежак је до 15 килограма.
