Знате ли где је најпознатији МУЗЕЈ НА ОТВОРЕНОМ? У срцу престонице Ново гробље вековима крије тајне српске историје (ВИДЕО)
Ново гробље је више од симбола Београда, оно представља одраз живота овог града, престонице, у свим њеним аспектима.
Један од најзначајнијих локалитета у Београду је Ново гробље. Налази се у Рузвелтовој улици, а настало је 1886. године, као треће гробље у Београду за сахране по хришћанским обичајима премештањем старог Ташмајданског гробља.
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА БЕОГРАЂАНЕ: Од сутра ујутру почиње грејање због најављеног захлађења
Весић: Инвеститори верују у Београд, продато 1.850 квадрата земљишта на Дедињу!
НАМЕЊЕНО СВИМ МАЛИШАНИМА: Завршава се уређење Платоа Раше Попова (ФОТО)
Један од првих меморијалних споменика на Новом гробљу је Српска костурница, изграђена давне 1907. године, у којој су са Старог ташмајданског гробља, код цркве Светог Марка, пренети посмртни остаци ратника из српско-турских ратова 1876-1878 и српско-бугарског рата 1885. године и налази се у близини цркве Светог Николе.
Оно што Ново гробље издваја и чини га посебном знаменитошћу јесу војничка гробља где су сахрањени погинули у балканским ратовима и Првом и Другом светском рату.
Овде почивају припадници српске и савезничких армија, али и ратних противника Србије, па се као посебне целине издвајају француско, руско, италијанско, аустро-угарско, бугарско, немачко и енглеско војно гробље. Поред војске, сахрањени су и Београђани погинули у бомбардовањима Београда априла 1941. и априла 1944. године.
Поред споменика, који чине једну од највећих знаменитости, ту су и вајари који су и више него заслужни за значај и важност Новог гробља. Најстарија генерација вајара овде је представљена делима Ђорђа Јовановића и Симеона Роксандића. Јовановић има овде више од 35 изложених дела, ствараних од краја 19. века до тридесетих година 20. века. Међу најзначајније спадају женске фигуре на гробу Симе Матавуља из 1910. године, а од каснијих радова споменици др Лази Пачуу и Живојину Мишићу. Роксандић је, са друге стране, на овом простору заступљен са своја три рада. Иван Мештровић са своја четири рада, од којих је најпознатије попрсје Николе Пашића. Словеначки вајар Лојзе Долинар заступљен је на Новом гробљу са четири своја остварења, а оно што је кључно јесте да је већа заступљеност београдских вајара.
О Новом гробљу и његовом настанку, самим почецима али и томе да је прво архитектонски и урбанистички уређено гробље на простору тадашње Србије говори др Виолета Обреновић, историчар уметности.
- Када се каже архитектонски и урбанистички уређено то значи да је свака гробница имала своју величину тако да данас постоје гробнице првог реда, другог реда, трећег и четвртог реда, да су гробови имали тачно одређене димензије, да је распоред између гробоница био одређен, стазе на гробљу прецизно премерене. Посађени су и дрвореди, у почетку су то биле липе, ми сада имамо неке друге саднице које су ту да надоместе оно што је било на самим почецима - рекла је др Виолета Обреновић и додала:
- Оно што је интересантно јесте то да се гробље везује, највећим делом, за Владана Ђорђевића који је одредио простор за формирање Новог гробља када је законом о здрављу и санитетско-комуналним пословима утврђено да гробље на Ташмајдану није довољно, да не задовољава своје функције и тада је по убрзаном поступку уређен баш овај простор. Гробље је у почетку имало 2,21 хектар, а данас има скоро 31 хектар, постепено је проширено, постепено је докупљен простор - додала је др Обреновић.
Међутим, поред Владана Ђорђевића мора се поменути да су многи председници општина у Београду радили на његовом формирању, па се може рећи да једна од највећих заслуга припада Живку Карабиберовићу под чијем налогу су кренуле прве акције да се оформи једно урбано градско гробље, па потом и Николе Христића, Михајла Богићевића и многих других, а оно што је остало интересантно јесте да су 1885. године, само годину дана пре оснивања Новог гробља, усвојена правила о сахрањивању која се и дан данас поштују.
Поред Ђуре Даничића са старог Ташмајданског гробља, пренети су посмртни остаци Симе Милутиновића Сарајлије, Илије Милосављевића Коларца и многих других.
- Ново гробље не само да је било прво архитектонски и урбанистички уређено, Ново гробље везује се и за реформе сахрањивања која је уследила 1931. године одобрењем партријарха Варнаве, а оно што је било важно јесте да су до тада поворке ишле читавим градом, или од Саборне или Вазнесењске цркве поворке су стајале на сваком раскршћу где су читане молитве, а оно што је било посебно непријатно јесте сусрет погребних и свадбених поворки у исто време, а оно што је уједно била и велика критика у том периоду те је и покренуло целу причу јесте што су продавци погребне опреме своје радње држали у централним улицама - додаје историчар уметности др Виолета Обреновић.
- Оно што представља управо саму утентичност Новог гробља јесте тај српско-византијски стил, оно што је што наше национално, наша баштина и мотиви Византије - наводи др Обреновић.
Аутентичност Новог гробља представља Алеја великана и Алеја заслужних грађана. О његовом настанку, оснивању, како је замишљена и каква је била идеја овог објекта, ко ће се све овде сахрањивати говорила је др Виолета Обреновић у видео прилогу који можете погледати испод:
- Када говоримо о теми "Београд - некада и сада" ми управо кроз гробље и надгробнике, као и приче које крију надгробници откривамо у принципу како се мењала наша свест и како се и данас мења - рекла је др Обреновић.
За Ново гробље без размишљања можемо рећи да је симбол Београда и да привлачи туристе како због посета локалног становништва, тако и по посетама туриста из читаве Србије, али и шире. Посебно је важно истаћи да је Ново гробље прави музеј на отвореном и да је по томе јединствен у Србији.
- Туристичка посећеност Новом гробљу велика је, велико је интересовање, постоје туре посвећене знаменитим Српкињама, односно "Саткане од душе и ума" што је оригиналан назив ове туре, затим за наше песнике и књижевнике, за дипломате, за добротворе, јунаке Првог светског рата, али и остале теме као што су велике љубави српских великана, блистави умови и житељи старог Београда и многе друге. Поједине теме се чешће организују него неке друге, а има их више од десетак што само показује да је сама перспектива Новог гробља као туристичког симбола Београда велика и биће још већа у будућности - поручила је др Обреновић.
На крају, не можемо, а да не закључимо да је Ново гробље више од симбола Београда, оно представља одраз живота овог града, престонице, у свим њеним аспектима.
