Реконструкција Трга Славије почиње сутра

Уређење Трга Славија почиње сутра рушењем нелегалних објеката, а грађани ће благовремено бити обавештени о новој организацији саобраћаја на скверу којим дневно прође 70.000 пешака и двоструко више возила, изјавио је данас градски менаџер Горан Весић. Он је на телевизији Пинк рекао да ће Славија бити потпуно другачија и уређена до 7. новембра.

Почиње реконструкција павиљона "Цвијета Зузорић" на Калемегдану!

Наградна игра ЈКП "Градске пијаце": Изабран ПОБЕДНИК конкурса за најлепшу ФОТОГРАФИЈУ (ФОТО)

- На самом тргу и у правцу Булевара ослобођења општина Савски венац је већ почела да руши нелегалне објекте, које нико није дирао двадесет година. Честитам им на томе. Ирена Вујовић, председница, улаже велики напор да среди ову општину - рекао је Весић.

Наводи да ће бити уређен потпуно нов парк између Улица краља Милутина и Славије, преко пута Митићеве рупе, где ће грађани моћи да се окупљају и посматрају или фотографишу фонтану. У том парку ће бити споменик Димитрију Туцовићу, који је до пре пар месеци био на Славији.

За викенд, каже Весић, почиње рушење већ напуштене зграде на углу Славије и Краља Милана, преко пута Митићеве рупе, чиме ће овај простор бити спреман за уређење парка. Наводи и да је одлука да се направи музичка фонатана донета 2012. године када су на власти били они који данас критикују овај пројекат.

- Славија ће бити потпуно другачија и уређена до 7. новембра - рекао је Весић и додао да је приметно да постоје одређене групе које покушавају да оспоре све што уради градска власт, иако овакви пројекти не би требало да буду део политике.

Весић је рекао да је чињеница да се велики број грађана окупља сваке вечери и да су прихватили фонтану као атракцију, те да је жалосно што је некима постала израз политичке борбе, али када већ немају политику, тада им је и фонтана добра да покушају да добију простор у медијима.

Он је оценио да је већ после неколико дана фонтана на Славији постала нов симбол Београда, што је и био основни циљ.

- Добили смо нешто ново, нешто што смо могли да видимо само у другим градовима попут Барселоне, Санкт Петербурга или Дубаија. Нова фонтана је део укупног уређења града које спроводимо већ неколико година. Ту спадају и фасаде у центру града, пешачке зоне, Савска променада, као и нови тргови, као што је Цветни трг, или нови паркови, као што је Теразијски плато, као и читав низ других ствари које се раде како би се град уредио - нагласио је градски менаџер.

Он је истакао да на тај начин Београд постаје атрактивнији за туристе, подсећајући да је туризам најбрже растућа грана привреде у нашем граду.

- Грађани Србије могу да виде да председник државе готово свакодневно има састанке са представницима страних компанија, како би привукао нове инвеститоре и на тај начин отворио нова радна места. Сваки инвеститор пре улагања, поред провере услова за инвестирање, сагледава и политичку стабилност. Србија је политички стабилна и као таква једна је од ретких у региону. Држава иде у добром правцу и то се јасно види - оценио је Весић.

Он је подсетио да је Београд 40 одсто БДП-а Србије, а привредне зоне које су основане привући ће инвеститоре.

- Београд полако стаје на ноге, отварамо нова радна места и наш град полако постаје привредни центар региона. Као такви, ми смо део политике Владе Србије и успевамо да спроведемо пројекте који су стајали деценијама, попут Београда на води или топлодалековода од ТЕНТ-а у Обреновцу до Новог Београда - навео је Весић.

Ови пројекти, додао је Весић, показују разлику између садашње и бивше власти.

- Ми смо све те пројекте успели да реализујемо, а они су само причали. Причали су о Менхетну на Балкану на простору садашњег Београда на води, али нису били у стању ни камен да рашчисте, као ни да нађу инвеститора који би донео један евро, а не 3,5 милијарди колико је наша влада обезбедила, причали су о топловоду Обреновац-Београд, а нису ни пројекте знали да ураде, ни да нађу неког ко би то финансирао, као што су донели одлуку за изградњу музичке фонтане, а нису били у стању да је изграде - каже Весић.

Додао је да је њихова визија Београда је да њихови рођаци могу бесправно да граде као што је недавно ујак Александра Шапића затворио улаз у Студентски град.

Весић је нагласио да су кинески инвеститори пре неколико дана у буџет града уплатили 417 милиона динара, као накнаду за грађевинско земљиште за изградњу кинеског културног центра у Новом Београду.

- То ће бити највећи кинески културни центар у Европи, што показује колико је Србија важна Кини, која је једна од глобално најзначајнијих сила - рекао је Весић.

Градски менаџер је нагласио да је Град Београд у првих пет месеци издао грађевинских дозвола за 557.000 квадрата, чија је укупна инвестициона вредност 20,5 милијарди динара, а колико је то, може да се види по чињеници да је за читаву прошлу годину та бројка износила 630.000 квадрата.

- Очекује се да она буде надмашена већ у јуну, чиме ће ова година постати рекордна по инвестицијама - истакао је Весић.

Он је додао да се, како би се избегла разна мешетарења, истог часа када се потпише информација о локацији, она објављује на сајту Скупштине града, у делу који се односи на Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове.

- Свако може да буде информисан о свом захтеву и исти може да добије највише после три дана, што је још једна ствар у правцу транспарентности функционисања овог града - нагласио је градски менаџер.