Београдски понос и прича о "НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ" која вас мами: Авалској лепотици време не може ништа (ФОТО)
Планина Авала је висока је 511 метара, а највиши врх је Жрнов
Београд, главни и највећи град Србије. Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом.
Представља највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта, а посебан симбол престонице јесте планина Авала.
У ЈАНУАРУ НОВИ ДОМ ЗДРАВЉА У БОРЧИ: Ово је само почетак великих улагања у ово насеље (ФОТО)
Вест која неће обрадовати само Београђане! Зна се почетак изградње моста код Аде Хује (ФОТО)
БОЈСИ ИЗ МУЋКИ ОДУШЕВЉЕН БЕОГРАДОМ И СРБИЈОМ: Посету ће памтити по једном специјалном поклону, ево о чему је реч
Београд је град историје, културе, различитости, град привреде, економије, саобраћаја, река, природних лепота, архитектуре и грађевина. Можда једини град у Србији у коме се мешају различите културе, језици, националности, вере, и становништво. Град који је примамљив не само туристима широм Србије, већ и широм света, сви желе да осете дух прошлости, чари модерног доба и природне лепоте које су толико специфичне да их је у региону, а и шире тешко наћи.
Све ово, а и још много тога чине Београд оваквим какав јесте, препознатљив, шармантан, импресиван, очеравајући и незабораван. Оно што се мора истаћи, јесте симбол Београда, надалеко познат свима, и старима и младима, и грађанима Србије и шире, то је планина и торањ Авала.
Авала је ниска планина, 16,6 км јужно од Београда и представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију који представља развође између сливова Саве и Дунава.
Планина Авала је висока је 511 метара, а највиши врх је Жрнов и уздиже се око 200 метара изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен. Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара.
Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја. На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековитих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана.
После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скромни споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика Незнаном јунаку одлучио да му се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик. Пројект за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним ношњама из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњовековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.
Србија се баш због овога разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике Незнаном војнику, а само Србија Незнаном јунаку.
На нижем врху Авале, изграђен је 1965. године Авалски ТВ торањ, по пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, који је срушен у бомбардовању НАТО снага 29. априла 1999. године. Торањ је био највећа грађевина у тадашњој Југославији. Обновљен је 21. априла 2010. године и изгледа скоро идентично као првобитни и само је један метар виши. Да су ове знаменитости и више него интересантне туристима сведоче и речи менаџерке за односе са јавношћу Јелене Димитријевић Гајић из Туристичке организације Београд.
- Авала је најближа Београдска планина и популарно излетиште које посећују како домаћи тако и страни туристи (у мањем броју од како је корона вирус). Авалу походе млади, стари, спортисти, рекреативци, али највише породице које овде проведу читав дан - рекла је менаџерка за односе са јавношћу из туристичке организације Београд Јелена Димитријевић Гајић и додала:
- Поред споменика Незнаном јунаку, палим совјетима, цркве св. Деспота Стефана Лазаревића, незаобилазна је посета Авалског торња са кога се пружа поглед на главни град и Шумадију. Када је добра видљивост, са видиковца торња (122 метар) може се видети у кругу од 80 километара. На крају 2019. године овај видиковац посетило је 188.000 људи, на основу броја продатих улазница. Ипак, већи број посетилаца борави на комплексу торња, који нуди много пратећих и бесплатних садржаја: дечији парк и тзв. "село вилењака", теретану на отвореном, два спортска терена за кошарку и фудбал, кафе-барове (на 119 метру торња и у подножју) музеј телекомуникација. На платоу испод самог торња, викендима током сезоне одржавају се бесплатни културни програми: концерти, позоришне представе, анимација за најмлађе - додала је она.
Јек сезоне на овој београдској лепотици јесте већ од априла, па све до новембра, а многобројни туристи хрле да виде планину усред једног урбаног града какав је Београд.
- Можемо рећи да је овде од априла месеца сваке године "јек сезоне" па траје све до октобра-новембра (зависно од временских услова). Торањ иначе ради свакодневно од 9х до 20х током целе године. Једини нерадни дан у години је Божић 7. јануар. У априлу, мају и јуну велики део у структури посетилаца чине ђачке екскурзије (из целе Србије), екскурзије страних туриста и пензионера- радним данима. Викендом највећи број посетилаца чине породице са малом децом (Београђани и њихови гости). Викендом, дневна посета Авалском торњу достиже 2.000 продатих улазница, а током првомајских празника 3.000 и више - објаснили су из Туристичке организације Београд и нагласили:
- Од 2016. године, Министарство трговине, туризма и телекомуникација улаже у изградњу целог комплекса на Авалском торњу, у већ поменуте пратеће садржаје, инфраструктуру, одржавање и у декоративну расвету која такође представља атракцију над Београдом, али и за појединце који овде праве најлепше ноћне фотографије. Даљи развој овог туристичко-рекреативног центра биће усмерен на сличне активности намењене посетиоцима свих генерација, али и на основну делатност торња као телекомуникационог објекта спајајући дигиталне технологије и туризам. Ово управо и јесте место где се спаја прошлост, будућност, традиција, историја, екологија, спорт - додала је менаџерка за односе са јавношћу из туристичке организације Београд Јелена Димитријевић Гајић.
