СПРЕЧИЋЕМО ЗЛОУПОТРЕБУ ПРАВА НА ОДШТЕТУ: Весић о накнади штете насталих услед напада напуштених животиња
Оваквој пракси се мора стати на пут
Град Београд је током 2016. године на име вансудских поравнања за накнаду штета насталих услед напада напуштених животиња исплатио 24 милиона динара, изјавио је градски менаџер Горан Весић на округлом столу „Одштетни захтеви – ефекти на буџет и спречавање злоупотребе”. Оругли сто је одржан у организацији НАЛЕД-а и Министарства државне управе и локалне самоуправе у „Палати Србија”.
ВЕСИЋ: Нових 2045 места у ВРТИЋИМА
Према Весићевим речима, оваквој пракси се мора стати на пут јер постоји добро организована група људи која се бави злоупотребом одштетних захтева, а трајно решење би требало да буде израда јединствене стратегије за све јединице локалне самоуправе.
– Желео бих да захвалим НАЛЕД-у на организацији овог скупа, што је још један доказ да помаже локалним самоуправама и државној управи у решавању важних проблема. Почели смо да спроводимо јединствену праксу, измењени су одређени законски акти, како би овај проблем почео да се решава. Као градски менаџер сам се са овим проблемом сусрео на чудан начин. Увидео сам да из градског буџета одлази огроман новац на име одштетних захтева, јер смо, примера ради, у Београду током прошле године склопили 972 уговора о вансудском поравнању на основу чега смо исплатили 24 милиона динара – рекао је Весић.
Он је додао да постоји велики број захтева који није обрађен до краја, а када се саберу 2015. и 2016. година, потраживања износе 200 милиона динара. Како је рекао, у питању је превелики новац да би могло да се настави са оваквим начином приступа овој проблематици.
Градски менаџер је нагласио да је у Граду Београду основана Комисија за процену основаности захтева грађана за накнаду нематеријалне штете нанесене од невласничких паса. Комисија разматра захтеве грађана и документацију, али не разматра случајеве у којима су повреде нанели власнички пси.
– Друго питање је како ћемо се понашати према напуштеним псима, односно како можемо овај проблем да решимо у складу са европским стандардима. Мислим да је у нашој земљи највећи проблем непостојање јединственог начина на који се локалне самоуправе боре са овим проблемом. То морамо да уједначимо упркос великим разликама у величини градова, броју становника и новцу који се може издвојити. Београд има пет прихватилишта за псе, припремамо изградњу још једног великог у Липовичкој шуми, као и гробље за кућне љубимце. Спроводимо стратегију која забрањује убијање животиња већ стерилизацију. Свакако да све локалне самоуправе немају исте могућости, али мора постојати јединствена стратегија како би проблем био ефикасно решен – додао је Весић.
Он је такође истакао да у Београду константно постоји прилив паса луталица упркос бројним законским прописима.
– Требало би пооштрити однос власника и кућних љубимаца, односно законски регулисати да напуштање кућног љубимца постане кажњиво. То је и према садашњим законима случај, али мислим да би казне морале да буду ригорозније. Време је да усвојимо праксе које су се показале као добре и на тај начин најозбиљније приступимо решењу овог проблема. На тај начин бисмо трајније решавали проблем паса луталица, а самим тим ће сигурно и број одштетних захетва, легалних и нелегалних, сигурно постати мањи. У Београду имамо праксу да не исплаћујемо захтеве за одштету уколико се ујед пса није догодио на јавној површини – закључио је градски менаџер.
Градски правобранилац Љиљана Благојевић каже да је ова тематика најважнија када је реч о заштити интереса јединица локалне самоуправе.
– По проценама и статистичким подацима, око 80 одсто популације паса луталица чине пси који су некада били власнички. Апсолутно је потребно пооштрити одговорност власника паса како се популација паса луталица не би овако енормно увећавала. Град Београд је у циљу испуњавања надлежности које су му стављене као задатак закључио уговор са ЈКП „Ветерина Београд” и учествује у финансирању комуналних делатности „Зоо хигијене” за услуге по утрврђеном програму – рекла је Љиљана Благојевић.
