ЈЕДИНСТВЕНЕ У ЕВРОПИ: Шта се догодило са чувеним оргуљама из Дома синдиката?
Након окончања пандемије корона вируса, у плану је рестаурација наших, а по много чему јединствених оргуља у Европи
Мало је Београђана који се сећају да су се некада у Дому синдиката налазиле оргуље јединствене у Европи. Они ретки који их памте понекада уђу у потпуно реновирано здање и питају портира шта је са тим оргуљама.
ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА БЕОГРАДА ОТКРИВА: Како ће протећи викенд у Србији и шта је циљ мера
Огласио се Весић: Штета коју су хулигани направили износи 15 МИЛИОНА ДИНАРА
СИНОЋНИ НЕМИРИ ДОНЕЛИ БЕОГРАДУ ШТЕТУ ОД НЕКОЛИКО СТОТИНА ХИЉАДА ЕВРА: Продавнице покрадене, аутомобили горели, излози разбијени
Иза дуге црне завесе, далеко од очију јавности, једине оргуље у нашој земљи које се налазе у концертној сали. Датирају из педесетих година прошлог века, тешке су неколико тона, са цевима и по 10 метара, према процени светских стручњака - редак примерак.
- Педесетих година Европа је одлучила да тако велике оргуље не треба да се праве у салама и онда су правили мање оргуље. Ове оргуље су велике и пошто нисмо били у Европи могли су да ставе те велике феноменалне оргуље које звуче фантастично - рекао је композитор Зоран Симјановић.
Две године су их правили најбољи мајстори у Немачкој на захтев Централног већа Савеза синдиката. Користили су пуно дрво и најквалитетније металне легуре.
- Један свираоник, четири клавијатуре, један педали и једна соба посебна где се налазе комбинације за памћење регистара. Иза њих се налази тај други ниво на коме се налазе свирале и мехови, а на трећем нивоу се налазе свирале другог и трећег менуала - објашњава експерт за оргуље Лена Јеленковић.
Сала Дома синдиката била је мала да прими све који су желели да чују најбоље светске уметнике на овом инструменту.
- Дом синдиката је стално био крцат, пун, људи су стајали са стране и испред врата, нису могли да уђу, сваког месеца је долазио један оргуљаш и држао концерте и народ је то волео да слуша. Све је то престало са распадом оргуља - рекао је Зоран Симјановић.
Последњи пут је на овим оргуљама концерт одржао један од најбољих оргуљаша у Европи, Питер Келер 1998. године. Да би се на њима поново свирало, потребно је, између осталог, да са електричног пређу на електронски систем, а најважније је сачувати оно по чему су ове оргуље специфичне.
- У то време је негде у Немачкој и у западној Европи било забрањено правити оргуље са таквим регистрима, а овде су код нас очигледно направили једне дивне оргуље са романтичном диспозицијом, са регистрима као што су штрајхери, гудачки регистри као што су гамба, салиционар и многобројни лепи осмостопни регистри и оргуље имају лепу топлу боју - истакла је Лена Јеленковић.
За рестаурацију би данас било потребно око милион евра. Фирма која их је направила у Немачкој више не постоји, али постоје они који су је наследили и желе да учествују у поправци. Преговори су почели и очекује се да ће бити настављени када се смири епидемиолошка ситуација у свету.
СМЕЋЕ, ПОЛОМЉЕНИ ИЗЛОЗИ, ЗАПАЉЕНИ КОНТЕЈНЕРИ: Овако изгледа Београд јутро након протеста (ФОТО)
СПИСАК ДЕЖУРНИХ УСТАНОВА: Где отићи код лекара у доба короне ако имате других здравствених проблема?
НЕИЗВЕСНОСТ: Да ли ће наша престоница од петка бити ЗАТВОРЕНА, и како би то могло да изгледа?
БЕОГРАД У КАНЏАМА КОРОНЕ: Градоначелник Радојичић открива да ли престоници опет прети полицијски час
ОБЕЋАНО ИСПУЊЕНО: Потписан уговор вредан милион евра! Сва обреновачка села добијају пијаћу воду! (ФОТО)
