СТИГЛЕ ПОХВАЛЕ ИЗ НЕМАЧКЕ за нашу земљу и Београд: Срби нама Немцима ДРЖЕ ЛЕКЦИЈУ! Треба да учимо од њих!
Немачки лист објавио је у свом броју текст о Београду и шта је то што Немци могу да науче од Срба
Србија, коју многи повезују са ратовима, жели да искористи дигитализацију за трансформисање привреде и друштва, истиче се у чланку немачког магазина "Фокус" у коме се наводи неколико "светионика" науке и привреде на којима, како наводи ауторка, "премијерка Ана Брнабић "напаја" свој политички програм".
РАДОВИ КАСНЕ, АЛИ СЕ БЛИЖЕ КРАЈУ: Реконструкција Балканске улице готова до 1. децембра
- Када мислите на Београд, мислите ли тада на рат? Онда морате да посетите ову земљу! Овдашња Влада нам по питању дигитализације управо очитава лекцију. Један путопис у наставку - пише Штефи Черни, оснивач Дигиталне конференције ДЛД, под окриљем концерна Хуберт Бурда Медиа.
У тексту се примећује да је Београд скоро на пола пута између Берлина и Тел Авива, па се, како се додаје, има осећај да српска престоница подсећа управо на те градове.
- Социјалистичка надменост, брутализам и зграде глобализма од челика и стакла, стоје поред стилова барока, јунгенстила, гриндерцајта и неоготике. Сиво и шарено се смењују. Фасада која отпада поред шљаштећих стаклених зграда. Падови и успони - пише у тексту.
Град Београд преузео од општина надлежност над грађевинским инспекцијама
Ауторка примећује да су све уличице и улице у старом граду пуне столова и објашњава да је то традиција.
- Већ 1880-тих је у Београду било преко 200 кафића у којима су се сретали грађани, писци и интелектуалци. Ова култура кафенисања је опстала до дана данашњег. Уз то су настали барови и клубови који би исто тако могли да се налазе у Берлину или Њујорку. У свакој улици књижаре и мале галерије поред продавница сувенира и међународних брендираних робних марки - констатује Штефи Черни.
Она, међутим, наглашава да се овај београдски микс - "још увек прави".
- То није та велика једноличност која се нуди у великим шопинг моловима који су смештени око центра града. Осећам неко пуцкетање у овом граду. Оно узбуђење пред полазак. "Берлин он Ацид" тако овај осећај описује међународно позната Ђ-ка Ђане Тијана Т - пише у тексту.
- Међутим, дешава се много више него што голим оком може да се види. Кафићи и живописна културна сцена су храњиво тло и антипод напорима српске Владе, под водством тек 43-годишње Ане Брнабић, да земљу уз помоћ дигитализације трансформише и модернизује. То се не дешава случајно. Овде раде ексцеленције у науци и привреди - истиче Штефи Черни.
Она наводи Бранка Милутиновића, који је напустио свој посао у Мајкрософту да би у Београду основао Нордеус, Мобиле-гаминг компанију, која је са својих 100 сарадника смештена у канцеларијама које подсећају на Силиконску долину.
СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА: Усвојена одлука о отпису дуга Галеници
- Он слови за српског Марка Закерберга и говори на сличан самоуверен начин о будућности свог предузећа и српске дигиталне привреде - додаје се у тексту.
Поред тога, помиње се Институт за физику Београдског Универзитета где се истражују безбедносне технологије на основу комплексних молекуларних структура крила лептира, као и Институт Био Сенсе, један од водећих научних института у Европи за дигиталну пољопривреду, смештен у Новом Саду - граду, који је "бастион за програмере и ИТ стручњаке".
Подигнута највећа српска застава на БЕОГРАДСКОМ АЕРОДРОМУ
- На ове светионике премијерка Брнабић напаја свој политички програм. Они такође маме српске емигранте да се врате у Београд и Нови Сад, како би радили на изградњи земље и усмерили је ка дигиталној будућности. Преусмеравање образовања заузима у овом концепту исто тако централну улогу као дигитализација државе - истиче се у тексту и додаје:
-То је пут од којег и ми у Немачкој можемо што-шта да научимо - написала је она.
Чланак се завршава навођењем централних тачака тог плана - ИТ и програмирање су обавезни предмети у основним школама, ИТ опрема, дигитални уџбеници и интернет приступи треба до 2019. да буду доступни свим школама у земљи, понуда специјалних ИТ курсева у средњим школама је упетостручена, док се технички факултети на српским универзитетима се проширују како би могли да приме 20 одсто студената више него до сада.
Буџет од милион евра ће се у следећих неколико година користити специјално за изградњу инфраструктуре за дигитална предузећа, професионално усавршавање и преквалификације у техничком и ИТ сектору ће се посебно подржавати, како би се покрила растућа потреба за ИТ стручњацима, иницијативе у односу на еУправу треба да повећају ефикасност и транспарентност рада државних институција, као и да допринесу борби против корупције, а пореске погодности учиниће улагања у науку и дигитални ИТ-сектор атрактивнијим, указује Штефи Черни.
