Мистериозни ЦРНИ МАЧОР сеје страх на Звездари: Светомира и Маријану задесила НЕСРЕЋА! ЈЕДВА ОСТАЛИ ЖИВИ!
Постоји вековима старо веровање да су црне мачке дубоко повезане са мрачним, нечистим силама и да доносе несрећу, док је, с друге стране, и оних који сматрају да празноверју нема места у модерном свету 21. века. Ипак, приче које већ годинама круже око једне зграде у непосредној близини Цветкове пијаце на београдској општини Звездара, нема кога нису оставиле у шоку.
Сплет чудних догађаја почео је 2011. године када га је пензионисани професор математике Светомир (83) угледао на хауби свог аутомобила. Овај старији господин каже да - као образован човек, који се родио и старост дочекао у граду, никада није веровао у језиве приче које се везују за црне мачке - све док страшну судбину није осетио на својој кожи и једва извукао живу главу.
Наиме, већ поменутог црног мачора луталицу станари ове зграде виђали су у дворишту испред своје куће често. Имао је необично сјајну длаку и деловао умиљато. Међутим, како су нам испричали, сваком би одмах кренуо у сусрет, а ипак никоме није дозволио да га мази. Храну и млеко коју су поједине комшије остављале испред улаза никада није пипнуо. Само би лежао у трави, сунчао се и посматрао их.
У Београду почела ГРЕЈНА СЕЗОНА, због михољскол лета у ПРЕКИДИМА, а ево и до КАДА
Светомир се сећа да на животињу није посебно обраћао пажњу, све док мачора једном није затекао на својим колима, а журио је по унуку у вртић. Тада је, прича пензионер, ударио снажно дланом о длан и продрао се - Шиц, бежи - А мачор је, ипак, остао мирно да седи и гледа га право у очи.
- Деловао је као да ме се нимало није уплашио. Тада сам му пришао и ћушнуо га лагано својом руком по репу. Он је скочио са кола и отрчао, а ја сам кренуо по унуку Наталију, већ сам каснио. Недалеко од Вуковог споменика мој Мерцедес, иако стар десетак година, са којим никада нисам имао ниједан проблем, отказао је све команде. На низбрдици нисам уопште успевао да укочим, ма колико стискао папучицу, а семафор је био све ближе. Тада је са десне стране, из правца Пословне школе, на мене свом снагом налетео други ауто и малтене ме одбацио на трамвајске шине. Сва срећа па у том тренутку није било трамваја, иначе бих на месту остао мртав. Мада сам и овако прошао са тешким повредама вратних пршљенова и сломљеном подлактицом. Само сам Богу захваљивао што се то није десило док је унука била са мном у колима - прича нам овај господин.
Није му тада ни на крај памети било да удес који је доживео доведе у везу са мистериозним мачором којег је отерао са свог аута, мада памти да га је по повратку из Ургентног центра поново затекао пред вратима зграде.
- Седео је мирно и гледао ме право у очи док ми је син помагао да уђем у зграду. Није скренуо поглед...
Ни ту није био крај несрећама станара ове зграде. Комшиница Маријана (39) додаје да јој никада њие било пријатно када би мачора затекла испред, као да је, прича она, нешто чудно било у његовим жутим очима.
- Нисам никада била љубитељ животиња. Пси су ми донекле прихватљиви, али мачке никако, јер имам јаку алергијску рекацију на њихову длаку. Зато сам можда једне суботе, када сам кренула на пијацу, мало бурније реаговала када ми се тај мачор прилепио уз ноге. Подигао је реп, вероватно желећи да га помазим, али ја сам се уплашила и одгурнула га, било ми је жао, али нисам смела да ризикујем своје здравље, од животињске длаке одмах добијам гушење. Наставила сам ка "Цветку", можда сам била и мало неопрезна преко улице, загледала сам ногавице панталона да ми нису остали трагови длаке, када сам само осетила снажан ударац са десне стране. Ауто ме је ударио насред пешачког прелаза и одбацио два метра. Сломила сам ногу на неколико места и задобила лакши потрес мозга, било је то све јако трауматично за мене - сећа се несрећна жена.
Исто тако памти и да је, када се после неколико недеља опоравила и почела да излази на ваздух, мачора поново затекла пред вратима зграде.
- Мјаукнуо је гласно и гледао ме у очи. Тада сам се сетила приче комшије Светомира, за кога сам када му се слично догодило мислила да је излапели сујеверни старац. Али нешто чудно у вези са тим мачором дефинитивно постоји. Из њега долази нека негативна енергија - уверена је Маријана.
Станари кажу да је исте те године на лето, мачор одједном нестао. До тада је сваког дана био у дворишту испред, а онда му се изгубио сваки траг. Све до ове суботе. Тада га је Светомир поново угледао пред својим вратима...
- Одмах сам препознао да је то он, не бих могао те очи никако да заборавим. Седам година га није било, а седео је сасвим мирно и лизао се на сунцу, као да никуда није ни одлазио. Не желим да звучим сулудо, можда све ово што смо испричали јесте само сплет несрећних околности, дешава се то сваког дана у овом великом граду, али нама нимало није пријатно. Ипак, више се не усуђујемо да га терамо, за сваки случај - завршава овај Београђанин.
