Сви смо навикли на купање у базену, а да ли знате ГДЕ ЈЕ И КАДА ИЗГРАЂЕН ПРВИ?
Био је то „модерни хамам” на извору топле воде прилагођен европском Београду
Како је лето почело у нашој земљи и температуре премашиле 30 степени, оно што сви једва чекамо у овим летњим данима, јесте купање на мору или базенима.
СРБИЈУ НАЗВАО ФАШИСТИЧКОМ ДРЖАВОМ: Предложена мера психијатриског лечења, мушкарац правио хаос у Јутарњем програму РТС-а (ВИДЕО)
РЕШЕЊА ТЕСТА ИЗ МАТЕМАТИКЕ: Министарство објавило кључ
ПИТАЊЕ ЈЕ УСПЕЛО ДА ЗБУНИ ЧАК И ВОДИТЕЉКУ: Нова епизода Слагалице поново ШОКИРАЛА гледаоце (ВИДЕО)
Овај начин расхлађивања нам је већ постао потпуно нормалан и нико се од нас никада није запитао када су то Срби почели да се купају баш у базенима, односно, када је и где изграђен први базен у нашој земљи.
Наиме, први београдски јавни базен изграђен је 1904. године на Дорћолу, у Душановој улици, у оквиру Крсмановићевог купатила. Био је то „модерни хамам” на извору топле воде прилагођен европском Београду. Купатило је имало велики базен, димензија 25 са 12 метара, скакаоницу и забавне садржаје.
Први базени били су речна купалишта која су представљала ограђен простор у води, попут базена са дрвеним подом, на чијим даскама су посетиоци могли да се сунчају, туширају или пресвуку у кабинама. Купалишта су била углавном на обали Саве, а најпознатије је било „Шест топола” које је имало посебне базене за жене, мушкарце и децу.
Први олимпијски базен саграђен је на Ташмајдану 1961. године на месту где су се налазили Пожарна команда, Луна парк, Београдски тениски клуб, биоскоп „Авала”.
Интересантан податак је да су званично отварање олимпијског базена уништила тројица младића, Братислав Петковић, касније српски министар културе, каскадер Миомир Радовић Пиги и Ацика Калинић, који су прескочили ограду, попели се на скакаоницу и први скочили у воду и тиме прекршили протокол да „другови” званично отворе базен, због чега су били и ухапшени.
Већина наших базена изграђена је за прво Светско првенство у пливању које је одржано у Београду 1973. године.
Од 1970. до 1973. године изграђени су „Олимп” на Звездари, а потом и три велика комплекса – „Бањица”, „25. мај”, данас СЦ „Милан – Гале Мушкатировић”, и „Кошутњак”. Сви су изграђени због одржавања Светског првенства у пливању у Београду 1973. године.
Четири године касније изграђен је и „11. април” на Новом Београду, а потом и базен на Врачару у оквиру спортског центра који однедавно носи име Мирка Сандића и затворен базен у Хали „Пинки” у Земуну.
