БЕОГРАД НАЈВЕЋЕ ГРАДИЛИШТЕ У ЕВРОПИ: Трећу годину заредом издате дозволе за више од ДВА МИЛИОНА квадрата
Након завршетка ванредног стања због короне драстичан раст продаје
Главни урбаниста Марко Стојчић рекао је да овог септембра према процени у Београду има око две хиљаде активних градилишта.
Ове недеље засађене су палме на Калемегдану, а да ли сте знали да су биле ту и ПРЕ 100 ГОДИНА? (ФОТО)
Отворен 21. Фестивал здравља у Београду: Градоначелник Радојичић скренуо пажњу на значај вакцинације
"НА ПУТУ ЕКОНОМСКОГ ПРОСПЕРИТЕТА БЕОГРАДА" Радојичић: Канцеларија америчког ДФЦ-а је искорак ка привредном бољитку
Стојчић је навео да је најбољи показатељ број издатих грађевинских дозвола.
- Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове издао је грађевинске дозволе за више од милион квадрата, а Министарство грађевинарства за између 250.000 и 300.000 хиљада квадрата. Дозволе за одређени број квадрата издало је и 17 градских општина. Готово два милиона квадрата имамо већ трећу годину заредом. Продаја иде подједнако добро. Након завршетка ванредног стања због короне имали смо драстичан раст продаје, који је неколико пута премашио јун и јул прошле године, а то показује да су људи расположени да улажу у некретнине и да имају поверење у систем који функционише на највишем нивоу - истакао је Стојчић.
Градски урбаниста је оценио да је Београд данас највеће градилиште у Европи, односно да има највећи број изграђених квадратних метара по глави становника.
- То је знак да смо стабилан град и земља односно да је економија довољно здрава и да можемо да рачунамо на тако нешто бар још две године. Грађевинарство у Београду једна је од најзначајнијих директних и индиректних привредних грана. Број кранова је око три стотине. Кранови су специфичност већих градилишта, али нису занемарљиви ни мањи или средњи објекти од 2.000 до 5.000 квадрата - рекао је Стојчић.
Он је изразио наду да ће кранова бити још више, али да се приликом новоградње води рачуна о очувању старих здања.
- Боримо се за сваки објекат за који се утврди да има елементе културног наслеђа и ниједан не може бити порушен нити ће бити нарушена његова архитектура. У том смислу завршава се претходна заштита за бројне делове града који деценијама нису били заштићени, а први пут је утврђено више стотина објеката који ни под којим околностима не могу да се поруше. Приликом доношења нових планских аката о овоме се посебно води рачуна - навео је главни урбаниста.
