ВЕЛИКА ТАЈНА БЕОГРАДА: Италијан направио споменик КНЕЗУ МИХАИЛУ, а онда је урадио нешто ЈЕЗИВО!

Када је уприличено отварање споменика кнезу Михаилу на Тргу републике 1882. године на осуди ондашње јавности нашао се вајар Енрико Паци који је коњаника приказао гологлавог, без капе. То се косило са правилима тог периода јер је излазак на улицу подразумевао ношење шешира, капе, цилиндра, а према појединим теоријама завере италијански уметник се због тога убио.

Споменик кнезу Михаилу симбол је Београда, али и Србије и готово да нема пролазника који је прошао кроз главни град наше земље, а да се није сликао поред овог знамења. Ипак за овај српски симбол везане су многе мрачне тајне, па чак и једно самоубиство. Ево шта све крије споменик који у жаргону многи људи зову "код коња"!

Чувени споменик кнезу Михаилу Обреновићу налази се на најпознатијем београдском тргу - Тргу Републике, а окружују га Народно позориште, Народни музеј и друге знаменитости.

Реконструкција завршена пре рока: Бранков мост од вечерас потпуно проходан

Одмах после погибије кнеза Михаила Обреновића, 29. маја 1868. године, расписан је први конкурс за израду кнежевог споменика. У проналажење најбољег вајара укључио се и први српски литограф Анастас Јовановић. Његовим посредством, у новембру 1873. године, из Фиренце у Београд долази италијански вајар Енрико Паци.

Енрико Паци ушао је у легенду на чудна, типично „београдска“ врата. Мада данас мало ко зна за име овог човека. Он је био уважени вајар тог доба и направио је споменик кнезу Михаилу 1882. године, који је и данас једно од најважнијих обележја српског главног града.

Овај познати вајар рођен је у Фиренци 1819. године. Енрико Паци био је ученик чувених вајара Сартија и Ђованија Дипреа. Представник је италијанског веризма. Циљ овог уметничког правца је да прикаже живот онакав какав је, са свим његовим лепим и ружним странама. Паци се прославио спомеником италијанском писцу Дантеу. Споменик Дантеу подигнут је 1865.године, испред фирентинске цркве Санта Кроче.

На Новом гробљу постоје и Алеја великана и Алеја заслужних грађана: Ево по чему се разликују

Пројекат за споменик кнезу Михаилу, који је израдио Енрико Паци, био је новост у Србији тог доба. Паци је инспирацију нашао у Фиренци посматрајући два коњаничка споменика Фердинанду Медичију. Став коња и положај кнежеве фигуре Паци је пренео управо са ова два споменика.

Када га је ондашња варош београдска ангажовала да направи споменик убијеном кнезу, удешен је и договор где ће коњаник и кнез бити постављени, као и на који начин ће коњаник доминирати централним градским тргом, испред Народног позоришта.

Током 1873. године вајар је прво израдио модел кнежеве бисте. Биста је урађена у камену а потом изливена у ливници у Фиренци. Копија ове кнежеве бисте данас се налази у Народном музеју у Крагујевцу. Рад на макети целог споменика Паци је започео 1874. године и тада је боравио у Београду скоро годину дана. За време свог боравка у Србији вајар се највише дружио са Анастасом Јовановићем. Уважавајући Јовановићеву породицу, вајар је исте године урадио и мермерно попрсје Анастасове кћерке Катарине Јовановић. Чува се у Музеју града Београда. Била је то једна од првих скулптура детета у српској уметности.

Ниче ново насеље уз леву обалу Саве

Током свог боравка у Београду, Енрико Паци уобличава изглед кнежеве коњаничке фигуре, као и изглед рељефа за бронзани пиједастал. По завршетку припремних радова Паци је напустио Београд и вратио се у Фиренцу, где је наставио рад на моделу. Због избијања рата посао је прекинут све до 1878. године, када Кнежевина Србија стиче државну независност. Споменик је коначно одливен у Минхену 1879, године у радионици Фердинанда фон Милера. Нацрат за камени постамент споменика и бронзане украсе на њему дао је син Анастаса Јовановића, познати архитекта Константин Јовановић.

Када је уприличено отварање споменика, 1882. године, на данашњем Тргу републике окупила се васколика београска елита. Сви виђени људи дошли су да виде начин на који ће се Београд одужити свом вољеном кнезу, али, тада је избио и један несвакидашњи скандал.

Откривању споменика присуствовао је и Енрико Паци. Тим поводом вајар је од Краља примио орден Витеза таковског реда другог степена. После Пацијевог одласка у Фиренцу, у Београду се дуго препричавало да је неко од присутних на откривању споменика замерио вајару то што је кнез приказан без шапке. У то доба сваки војсковођа на коњу био је обавезан да носи шапку.

Наиме, коњаник (кнез Михаило) приказан је гологлав, без капе. У оно доба, свако је носио шешир, капу, цилиндар... већ у зависности од статуса и доба дана, али излазак на улицу без овог обавезног дела гардеробе просто је сматран некултурним и неумесним. А италијански вајар се усудио да нашег кнеза прикаже на такав начин.

Поред ове београдске улице пролазите свакодневно, а сигурно не знате ТАЈНУ коју крије (ФОТО)

Ондашња варош била је немилосрдна када су трачеви у питању. Већ до вечери београдске даме распричале су како је, од силне бруке, Паци починио самоубиство. Иако Београђанке нису имале средства за расипање абера попут мобилних и било каквих других телефона, ипак су показале своју реторичку умешност, јер се прича муњевито раширила градом.

Истина је, како то већ у нашој стварности бива, постојала на сасвим другачији начин. Пацију је уредно исплаћен хонорар и он је отишао назад, у родну Италију, где је доживео дубоку старост, а Београд и његове становнике је до те мере заволео да је и сопственој деци давао српска имена.