Весић на скупу о културном наслеђу: Београд мора да сачува свој дух и споменике културе

Градски менаџер Горан Весић и истакао да убрзани развој града доводи до тога да имамо и више новца да чувамо наше споменике културе, традицију и историју.

- Београд није велики само ако има уређену инфраструктуру, већ ако чува свој дух и споменике културе - изјавио је Весић.

Он је то рекао на деветој конференцији о културном наслеђу у Заводу за заштиту споменика културе града Београда на којој јој је говорио о реализованим и будућим пројектима.

Градски менаџер је подсетио да је турска агенција "ТИКА" финансирала обнову чесме Мехмед-паше Соколовића и Дамад Али-пашиног турбета.

 Осим тога, додао је он, та агенција платила је и реконструкцију Малог степеништа Јелисавете Начић, која ће, како је најавио, бити завршена у јулу, док ће Споменик захвалности Француској, који су заједно платиле владе Француске и Србије, бити готов до 10. августа.

Говорећи о будућим пројектима, Весић је рекао да ће Град ове године обезбедити новац за уређење фасаде Завода за заштиту споменика културе града Београда, да ће се реконструисати Велико степениште на Калемегдану, Команда ратног ваздухопловства у Земуну, као и плато испред Храма Светог Саве.

Такође, градски менаџер је најавио и реконструкцију старе електричне централе на Дорћолу, која треба да постане, каже, научно-истраживачки центар "Никола Тесла".

- Ми смо као Град урадили свој део посла. Следећег четвртка имамо састанак у Влади Србије и верујем да ћемо у наредних неколико месеци имати и конкурс и да ћемо почети реконструкцију те зграде - истакао је Весић на конференцији "Кулутрно наслеђе и друштво-(не)равнотежа теорије и праксе у контексту одрживог развоја екологије и здравља".

В.д. директора Завода за заштиту кулутре споменика града Београда Оливера Вучковић је рекла да процес очувања културног наслеђа базиран на законским регулативама и вредновањима службе заштите, није ни лак ни једноставан, поготово у пракси.

- Питања су бројна и различита у зависности да ли их поставља власник културног добра, корисник, инвеститор, туриста, што говори у прилог томе да презентација и едукација морају бити примаран сегмент у раду службе заштите - рекла је она.

Како је додала, у ери модернизације и урбане трансформације градова, доминантне економије и урбаног стила живота, разумевање и очување непокретног културног наслеђа наилази на проблеме и изазове који воде ка све већој неравнотежи између принципа заштите и потреба друштва.

Вучковић је навела да је културно наслеђе у земљама ЕУ део развојне политике, као економски, а пре свега туристички ресурс, али и показатељ здравог друштва које културно наслеђе схвата као залог за будућност.

Помоћница министра културе и информисања Асја Драча Мунтеан је рекла да је културно наслеђе неодвојив део човекове животне средине, а самим тим је уско повезано са политиком одрживог развоја у чијој је основи подизање квалитета живота и квалитета друштва.

- Систем вредности је постао предмет бројних расправа у савременом друштву, посебно у време када је свет суочен са великим изазовима економске кризе. Вредности утичу на одлуке о заштити или очувању културног наслеђа, као и начине представљања наше прошлости и управљања нашом садашњошћу - рекла је она.

Како је додала, испреплетана игра супротстављених мишљења о естетској, историјској, економској и вредности за заједницу је загонетка модерног друштва што, каже, указује на потребу за новим моделима заштите и очувања наслеђа.

- Управљање наслеђем је тема која нас изнова интригира и подстиче на преиспитивање да ли управљамо наслеђем на прави начин и како решавамо нове изазове које пред нас ставља човек и природа - указала је Драча Мунтеан.

Конференција је организована под покровитељством Секретаријата за културу Скупштине града Београда.