ВЕСИЋ: Следеће недеље идејно решење за нови Музеј града Београда у Ресавској улици

 Градски менаџер је том приликом најавио да ће се следеће недеље изабрати идејно решење за нову зграду музеја, који ће се налазити у Ресавској улици. Он је позвао јавност и све заинтересоване да посете изложбу предложених идејних решења и да кажу свој суд. Следеће године, додао је Весић, очекује се генерални пројекат, а онда и сама реконструкција зграде у Ресавској 40б.

– У децембру ће бити три године када смо тадашњи секретар за културу града Београда а сада министар културе Владан Вукосављевић и ја одржали састанак са директором Музеја града Београда Татјаном Корићанац и договорили да зграда бивше Војне академије из 19. века буде преуређена у Музеј града Београда. Током ове три године прошли смо многе препреке, решавали имовинско-правне односе и друге углавном бирократске проблеме и коначно дошли до тренутка када ћемо на конкурсу изабрати решење по којем ће се ова зграда реконструисати. Поносан сам зато што смо успели и захвалан свима који су учествовали у овом историјском послу – рекао је Весић.

Наш будући музеј града биће са својих 13 хиљада квадрата највећи музеј у Србији, како и доликује Београду.

– У њему своје место треба да добије скоро седам хиљада година наше историје, културе и традиције. Када будемо изабрали идејно решење, приступићемо изгради главног пројекта, а потом ћемо покренути велику кампању у којој желимо да обезбедимо новац за реконструкцију градског музеја. Радујемо се овој кампањи јер Музеј града Београда треба да „граде” сви Београђани без обзира да ли живе сада у нашем граду или не. То је наша обавеза према будућим генерацијама. Стекли су се услови да кренемо у реализацију овог историјског подухвата, да Београд коначно добије свој музеј како би у њему добило своје место и било доступно јавности све што имамо у нашим депоима. Биће то модеран музеј какав наш главни град заслужује – истакао је Весић.

Нову Војну академију пројектовао је 1899. године Димитрије Леко као други део комплекса Војне академије започетог 1850. дуж улице Кнеза Милоша. Овај објекат, изведен у стилу академизма, у потпуности је завршен после Првог светског рата.

– Изложба „Благо Сингидунума” део је богате збирке Музеја града Београда, којом се показује и богата историја града, односно како се развијао у античко доба. Сви можемо да будемо поносни на то, али и да научимо нешто о прошлости овог поднебља – рекао је Весић.

Директорка Музеја града Београда Татјана Корићанац је навела велику захвалност коју музеј дугује свом оснивачу, Скупштини града Београда, али и Секретаријату за културу који финансијски помаже рад ове установе. Такође, захвалила је и градском менаџеру Весићу на личној идеји и напорима да град коначно почне да уређује простор у којем ће се наћи Музеј града Београда.

Поставка садржи 192 примерка римског накита од племенитих метала, драгог и полудрагог камена, а већи део до сада није био познат јавности. Накит показује културно наслеђе Београда и обухвата период од првог до петог века. Изложбу прати обимна публикација, аутора Славице Крунић, музејског саветника, и вишег кустоса Милорада Игњатовића. Отворена је до 15. јануара 2017. године.