Слава насеља Бусије - Свети Ћирило и Методије
Данас је у Земунском насељу Бусије обележена слава Св. Ћирила и Методија
У насељу Бусије, 24. маја, обележена је храмовна слава Светих првих словенских апостола Кирила и Методија. Браћи просветитељима, који су у 9. веку ширили писменост и веру, увели глагољицу као писмо и сматрани ''slovenskim апостолима'', посвећен је један од најлепших храмова у Земуну, у насељу Бусије.
МОБИЛНИ ПУНКТ ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ СУТРА У КОМПЛЕКСУ СТУДЕНТСКОГ ГРАДА
НЕВЕРОВАТНА СЦЕНА У БЕОГРАДУ: Шетао пса, па затекао девојку која се породила у парку
ЗАВРШЕНА РЕКОНСТРУКЦИЈА УЛИЦЕ АТАНАСИЈА ПУЉЕ: Поновно проходна за саобраћај
Светковању овог значајног дана за све грађане Бусија присуствовали су чланови Већа ГО Земун Бошко Радовановић, Ђорђе Дукић и Вукашин Бојовић, и житељи Бусија.
Црквени комплекс у Бусијама отелотворење је идеја светаца којима је посвећен, будући да је под окриље цркве стао готово сав јавни живот, верски, образовни, здравствени и културни, десетине хиљада житеља насеља који су избегавши из Хрватске и Босне и Херцеговине свој нови дом нашли у Земуну у Срему.
Једнобродна црква са капелом на улазу у порту почела је да се гради 2003. године, по нацрту архитекте Славка Лукића, а завршена је после пет година. Богатим, препознатљивим живописом грађевину широку 22, дугачку 28 и високу 31 метар украсио је фрескописац Драган Марунић. Истовремено са изградњом цркве, зидан је и простран Парохијански дом, у коме је, осим станова за свештенство, изграђена и огромна сала за славља и скупове свих намена. На другом спрату је отворена здравствена амбуланта.
Такође у порти изграђена је и ради осмолетка, као и вртић за најмлађе становнике Бусија.
Дан Ћирила и Методија, односно Дан словенске писмености и културе, државни је празник који се први пут обележава ове године - на данашњи дан, 24. маја.
Словенски просветитељи Ћирило и Методије су оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице. У Цариграду су саставили словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге давали су свештеницима који су наставили рад на просвећивању.
На Папин позив стигли су у Рим где се Ћирило разболео и умро 869. године. Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са светим Климентом и Наумом који су саставили писмо ћирилица.
