Угледни УМЕТНИЦИ И НОВИНАРИ подржавају листу "Александар Вучић – Зато што волимо Београд" (ФОТО)

Листу кандидата на београдским изборима „Александар Вучић - Зато што волимо Београд“ подржало је својим потписима 1.158 јавних личности из свих области друштвеног живота. Осим бројних професора, доктора, академика и спортиста своју подршку листи Српске напредне странке дали су и бројни уметници, новинари и културни радници.

Када је реч о уметницима, своју подршку присуством на листи „1000 “, дао је велики број глумаца, књижевника, истакнутих личности из области озбиљне, забавне и народне музике, као и естрадних звезда.

Листу Српске напредне странке подржали су, између осталих, и глумци и глумице: Лазар Ристовски, Светислав Буле Гонцић, Дејан Луткић, Лидија Вукићевић, Предраг Вуковић Пеђолино, Бранко Милићевић Коцкица, Жељка Мандић, Лако Николић, и многи други.

На листи се налазе и оперски певачи проф. Оливер Њего и Небојша Јевремовић, балерина Аја Јунг, оперска првакиња Јадранка Јовановић, оперска певачица Тамара Никезић, филмски критичар Иван Карл, сликар Милан Циле Маринковић и друге истакнуте личности из света културе.

Међу књижевницима који су се придружили јавним личностима које пружају подршку СНС-у су, између осталих, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Влада Арсић, Милош Јанковић, Видак Масловарић, Душан Новаковић и многи други.

И познати новинари и ТВ лица подржали су листу владајуће странке, а међу њима су и водитељи Живорад Николић – Жика Шареница, Дејан Пантелић, Синиша Медић, водитељке Снежана Дакић, Јадранка Јефтић, Нина Мудринић, новинари и новинарке Оливера Милетовић, Милош Бата Милатовић, Радмила Обућина, Ненад Миленковић...

Лазар Ристовски, глумац

Један је од најзначајнијих српских позоришних и филмских глумаца. У позоришту је одиграо преко 4 хиљаде представа, а глумио је и у више од 40 филмова, ТВ серија, ТВ драма, у којима је врло често имао главне улоге. Најпознатије улоге у позоришту су му: Шекспиров „Хамлет“ у режији оскаровца Јиржија Менцла на дубровачким летњим играма, Књаз Никола у представи „Дуго путовање у Јевропу“ Стевана Копривице, Амадеус у „Амадеусу“ Питера Шефера у режији Паола Мађелија, Бондова „Луда“ у режији Слободана Унковског, у Београдском Драмском Позоришту. Играо је у хитовима Звездара Театра: “Мрешћење шарана”, Аце Поповића, “Оригинал фалсификата”, Радета Радовановића, “Мала”, итд. Играо је у представи „Венчање“ Витолда Гомбровича у Српском Народном Позоришту у Новом Саду, коју је режирао Пољак Јержи Јароцки.

Неке од најзапаженијих улога у филмовима забележио у остварењима "Хајка" (1977), „Светозар Марковић“ (1981), „Игмански марш“ (1983), „Тако се калио челик“ (1988), „Оригинал фалсификата“ (1991), „Тито и ја“ (1992), „Подземље“ (1995), „Балканска правила“ (1997), „Буре барута“ (1998), "Бело одело" (1999), "Бумеранг" (2001), „Мали свет“ (2003), „Пад у рај“ (2004), „Сан зимске ноћи“ (2004), „Свети Георгије убива аждаху“ 2009. Окушао се и као редитељ и продуцент филма „Бело одело“, а написао је и два романа: „Бело одело“ и „Како сам добио Оскара“.

Лидија Вукићевић, глумица

Своју најзапаженију и публици најомиљенију улогу остварила је у серији „Бољи живот“, у којој је бриљирала у улози ћерке главних ликова, Виолете Попадић. Глумила и у бројним филмовима, почевши од 1985. године, када је, као 22-годишњакиња, добила улогу у легедндарном хумористичком серијалу „Жикина династија“. Још неки од њених филмова су „Шпијун на штиклама“ (1988), „Вампири су међу нама“ (1989), а главну улогу Лепе Раде тумачила је у остварењу „Луталица“ (1987).

Светислав Буле Гонцић, глумац

Истакнути српски глумац и стални члан Позоришта „Атеље 212“ од 1983. године. У овом позоришту глумио је, између осталог, у представама „Пропаст царства Српског“ (Нејаки Урош), „Иза кулиса“ (Гари), „Рањени орао“ (Ненад Алексић), „Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина“ (војник Иван Чонкин). Запажене улоге имао је и у популарним серијама „Салаш у Малом Риту“ и „Срећни људи“, а глумио је и у бројним филмовима међу којима су „Уна“, „Октоберфест“, „Луде године“, „Шећерна водица“… Аутор је више документарних филмова („Стратегија илузије“, 2005, „Трајање“, 2006), а био је и водитељ дечјег квиза „Кроз врата знања до путовања“.

Бранко Милићевић Коцкица, глумац

Најистакнутији наш дечији глумац, Бранко Коцкица, најпознатији је као креатор емисије за децу „Коцка, коцка, коцкица“, која се емитовала на Телевизији Београд од 1974. до 1993. Реч је о ненадмашном дечјем програму на нашим просторима, у којем је Милићевић са групом деце предшколског узраста истраживао свакодневни живот и окружење, едуковао генерације младих гледалаца и учио малишане лепом понашању и важности пријатељства и дружења. Снимљено је више од 250 епизода, а узвик „тата-та-тира“ и песму из шпице, „У свету постоји једно царство“, знају и данашње генерације.

Осим емисије „Коцка, коцка, коцкица“, Милићевић се истакао и као директор и глумац у „Позориштанцету Пуж“, позоришту за децу, у којем увесељава малишане од далеке 1977. године, кадао је основано као „Путно позориштанце Пуж“. Од 1988. ово позориште налази се у Београду, у улици Радослава Грујића (некдашња Божидара Аџије).

Љиљана Хабјановић Ђуровић, списатељица

Најчитанији је и најтиражнији српски писац у претходне две деценије, као и најуспешнији српски књижевник у иностранству после 2000. године. Љиљана Хабјановић Ђуровић објавила је 42 књиге, а преводи њених дела објављени су на 16 језика (чешки, италијански, грчки, хрватски, македонски, француски, мађарски, бугарски, украјински, руски, румунски, белоруски, грузијску, албански, немачки). Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела. Међу најпознатија њена дела спадају романи „Петкана“ (2001), „Игра анђела“ (2003), „Вода из камена“ (2009). Године 2017. објавила је и три књиге за децу: „Света Петка“, „Ива и Анђео“ и „Ива и лутка“.

Мирољуб Аранђеловић Кемиш, музичар

Један је од најистакнутијих хармоникаша и композитора на домаћој музичкој сцени. Наследио је и надмашио легендарне хармоникаше Миодрага Тодоровића Крњевца и Јовицу Петковића, и постао „нови принц“ југословенске хармоникашке сцене, захваљујући свом стилу који обележава много темперамента и врхунска техника. Направио је аранжмане за многе певаче и певачице као што су Зорица Брунцлик, Снежана Ђуришић, Вера Матовић, Светлана Цеца Ражнатовић, Јашар Ахмедовски, и друге.

Живорад Николић – Жика Шареница, новинар

Захваљујући својој изузетно популарној емисији „Жикина шареница“, са којом је пропутовао целу Србију, и по којој је добио и надимак, постао је један од симбола Радио телевизије Србије. Још 2015. снимљена је хиљадита епизода ове легендарне емисије. Новинарску каријеру почео је у „Врњачким новинама“ и на Радију Врњачка Бања, а јутарњи програм на РТС почео је да води далеке 1986. године. Вест да после четири деценије рада на РТС-у прелази на телевизију „Пинк“ у медијима је проглашена највећим медијским трансфером ове године.

Дејан Пантелић, водитељ

Једно од најпрепознатљивијих водитељских лица српске телевизије. Истакао се као водитељ квизова, међу којима је најпознатији „Високи напон“ (РТС, од 2006), као и популарни „Кешоловац“. Имао је и изузетно популарну емисију „Мега Деки“, а водио је и програме уживо. Осим на Радио телевизији Србије, радио је на гледаним телевизијским станицама „Политика“, „Пинк“ и „БК“. Са Сузаном Манчић водио емисију „Песма и Бинго“. Сада га гледамо на телевизији „Прва“, као водитеља емисије „150 минута“.

Мерима Његомир, певачица

"Када слушам Мериму Његомир како пева, ја верујем да она пева и када ћути. Јер она пева душом. Благо њој. И свима који је слушају", рекао је о Мерими Његомир књижевник Добрица Ћосић. Један је од најлепших вокала у српској народној музици. Каријеру је почела далеке 1972. године, када је снимила прве снимке за Радио Београд. Од тада је снимила преко двадесет албума и забележила наступе на више десетина фестивала. Њени највећи хитови су: Иванова корита, Рузмарин, Што је лепо кад се неко воли, Опило нас вино, Због тебе, Да није љубави твоје, Кад зашкрипи капија, Мезимица, Бол болујем, Зелене су очи твоје, Љубе ми се црне очи, Магле, магле, А где си ти, Памтим још, Само једна реч...
Концертима у београдском центру „Сава“ 2007. године обележила је 35, а 2012. 40 година музичког рада.

Као уредница народне редакције РТС-а, посвећена је пројектима везаним за снимање, чување и промоцију традиционалне музике Србије.

Снежана Дакић, новинарка и водитељка

Чувена ТВ ауторка, која се истакла као уредница и водитељка емисија о моди и стилу живота, од далеке 1992. до данашњих дана. Радила је и као асистент на Факултету за културу и медије, на предметима Радио и ТВ новинарство и Агенцијско новинарство, а у новинарску праксу ушла је још као средњошколка. Њена најпознатија ауторска емисија, „У тренду“ о стилу живота, моди, уметности почела је свој живот 1994. година на телевизији „Политика“. Била је то прва емисија кратке форме са фреквентним реемитовањем у инфотејмент стилу на српским ТВ станицама, која је касније прерасла у недељни ТВ магазин. Касније, „У тренду“ се сели на телевизију БК, а данас од 2007. води лајф-стајл магазин на ТВ „Пинку“, под називом „Живот у тренду“. Радила је интервјуе са светским звездама као што су глумци и глумице Џон Траволта, Хале Бери, Изабела Роселини, Пирс Броснан, Џон Клиз, Жан Клод Ван Дам, креатори Карл Лагерфелт, Роберто Кавали, режисер Џемс Камерон...