ОВДЕ ДЕЦУ УБИЈАЈУ "ДА НЕ ТРЕПНУ": Обичај на Косову, Албанији и Црној Гори који ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА!
Без милости и било каквог осећаја емпатије!
Крвна освета увек привлачи пажњу. Што због вела мистерије којим је обавијена, али већином због убистава у којим углавном страдају недужни. Чести случајеви су покренули тему да ли постоји крвна освета у Србији и шта она конкретно значи?
Сећамо се и трагичног случаја из Пожаревца, где је отац убио човека ког је сматрао одговорним за смрт свог сина од пре 14 година.
Криминолог Златко Николић објашњава да је крвна освета ретка у Србији, постоје свега 3-4 случаја за неколико деценија. Како је казао централна и северна Србија није угрожено подручје. Ипак, Косово је захваћено крвном осветом.
- Све државе су се бориле против крвне освете и у већини земаља је она искорењена сасвим, ретке су у којима оне још постоје, а међу њима су: Сицилија, Црна Гора, Албанија и јужна српска покрајина, Косово. У Албанији се после пада режима Енвера Хоџе разбуктала свом снагом, много њих има који живе у добровољном затвору, изгнанству из друштва, како би сачували живот – објашњава наш саговорник.
На питање зашто крвна освета постоји, криминолог одговара:
- Постоји зато што људи ствар решавају кад су незадовољни правдом коју врши држава у њихово име. Дакле, узимају правду у своје руке по принципу „Око за око, зуб за зуб“. Крвна освета се догађа када се ради о личном убиству, поготову ако је било и понижавајућих елемената у злочину, онда да би се нагомилане негативне емоције избациле из себе, једини и најлакши начин је абреаговањем убиства кривца.
Крвна освета и очување части
Временом се освета преносила на све сроднике и неограниченог је временског трајања. Она се изведе онда када се укаже прилика, па чак и после десет година, после 20 има и старијих случајева. Све је то питање „обичајног права“ које веже одређену породицу да је никаква, да не вреди пажње ако није одрадила освету и зато они после десет година, када више не постоје емоције, настоје да је изврше.
Ипак, крвну освету је могуће прекинути уз помоћ тзв. Мировних већа.
- Тамо где је тога има највише, дакле Косово и Црна Гора постојала су Мировна већа али су она по том обичајном праву представљале ауторитет тог краја, региона, села, а чинили су их углавном цењени људи моралног кредибилитета – подвлачи криминолог.
Веће оснивају сами мештани јер ником не одговара стање напетости и сталног ишчекивања када ће ко кога да убије и да ли ће да се свети или неће, да ли има осећај емпатије са особама које су ни криве ни дужне изоловане од страха од крвне освете.
- У тим начелима постојало је правило над ким може да се изврши освета, да ли је мушко дете или не, али жене углавном заобилазе, а жртва не мора чак да буде ни да близак род - каже криминолог Николић за наш сајт.
Жртва се бира из породице убице који је најчешће у затвору. То су обично, према правилима мушка деца узраста преко 14 година, али постоје они који те обичајне норме крше.
