РОДИТЕЉИ, ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ! Све што треба да знате о новом Правилнику и друштвено корисном раду своје деце

Данас почиње примена Правилника о друштвено корисном раду, који је ступио на снагу 15. септембра, а мишљење јавности је подељено. Док једни подржавају Правилник и сматрају да ће позитивно утицати на ђаке, други се питају како ће чишћење, фарбање и ношење торбе жртвама насилничког понашања помоћи у ресоцијализацији деце која имају проблема са овим видом понашања. 

Према Правилнику о друштвено корисном раду, за лакше преступе као што су непримерено одевање, прљање учионице, уништавање школског прибора друга, ученику се може одредити да чисти учионицу, библиотеку, продужени боравак, трпезарије, свечане сале, да обавља административне послове.

Правилник предвиђа да ће, за теже преступе, као што су насиље у школи, вређање наставника, пушење, дрога и алкохол у школи, дописивање оцена у дневник, ученик упоредо са изрицањем васпитне мере морати да помаже домару, чисти снег, лишће, фарба ограду у школском дворишту, помаже у организовању одређених трибина. Ученик који претуче вршњака мораће да помогне повређеном другу, уколико му он дозволи, да му носи торбу и заједно са њим ради домаће задатке.

Друштвено - користан рад трајаће од 15 до 45 минута дневно, а у рад ће бити укључени и родитељи ученика. Уколико ученик одбије да учествује у друштвено-корисном, односно хуманитарном раду у Министарству просвете кажу да ће родитељ сносити одговорност у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.

Законом је предвиђено да школа поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву ради утврђивања одговорности родитеља, а ангажовање ученика ће се узимати у обзир и приликом утврђивања оцене из владања.

Криминолог Биљана Кикић Грујић из „Таргета“ Центра за превенцију девијантног понашања код младих апсолутно подржава овај Правилник и наглашава да је ово само једна део у укупном пакету мера које ће се применити.

- Потребан је неки вид санкције за неприхватљиво понашање код деце – истиче Грујић.

Грујићева негира било какве негативне ефекте јер ће се дете искупити за лоше понашање чинећи нешто добро и друштвено корисно.

- Не смемо заборавити да је друштвено корисни рад једна од мера, а ми и даље имамо мере појачаног надзора над тим дететом – прича нам Грујић.

Спајање детета које има проблем са насилничким понашањем и жртве, Грујићева види као један процес медијације.

- Главни проблем наше деце је што су генерално асоцијална и немају ни свест шта значи неком чинити лоше, јер немају потребу за дружењем – каже Грујићева, а као узрок наводи то што деца живе све више у неком виртуелном свету – Деца су све више на друштвеним мрежама, све мање се играју на улици. Своје односе поистовећују са четовањем и дружењем на друштвеним мрежама и прави контакт им заправо недостаје. Чак и млади који седе по кафићима, држе телефоне у рукама и све мање имају контакт једни са другима.

Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да су школе немоћне и да не знају како да дисциплинују ученике, нарочито уколико родитељи неће да сарађују. Он каже да треба избегавати термин насилник, али сматра да је нови Правилник напредак у борби против вршњачког насиља.

- Ово је добар корак, али то је само почетак, да се добије бар механизам којим ће се реаговати на непримерено понашање – каже нам Миливојевић.

Миливојевић каже да спајању деце која су се понашала насилно и жртве насиља, мора да претходи медијација коју предводи неко треће дете које ће разговарати са два детета у спору и спречити непријатељство и презир.

Психолог и народни посланик Александра Јанковић образлаже добре и лоше стране новог Правилника.

- То је само једна од мера које могу да допринесу смањењу вршњачког насиља. Мора да се води једна глобална кампања чији ће део бити и овај Правилник – каже Јанковић.

На наше питање може ли излагање насилника друштвено корисном раду, заправо донети контарефекте, Јанковић каже:

- Када постоји неко ко је склон вршњачком насиљу ви не можете да поштујете права особе која не поштује права оне заједнице у којој се налази. Нека врста санкције мора да постоји. Све ће зависити од оног ко ће Правилник да спроводи. У неким случајевима не би било лоше ни да се поново појави та институција „стуба срама“. Колико год то деловало негативно на први поглед, ова санкција има свог смисла, уколико ће дугорочно да доведе до промене понашања насилника.Јанковић истиче да у школама већ дуго постоји криза ауторитета и идеја поштовања према било коме. Мора да се врати ауторитет школе и да се међу децом развије идеја да неко надзире њихово понашање и да неко може да их санкционише.

У којој мери спајање жртве и насилника може бити трауматично по жртву и изазвати негативну реакцију код код насилника, Јанковић каже:

- Питање је ко и како ће се тај процес контролисати. Генерално, идеја спајања насилника и жртве у раном периоду је погрешна, али негде у неком процесу ресоцијализације где насилник треба да се умири, а жртва да се оснажи, њихова међусобна комуникација може да буде и лековита. У некој перспективи, они би могли да развију однос и не остану жртва и насилник, него деца која раде неки заједнички посао.

Јанковић закључује да су у питању врло осетљиве ствари и да је питање ко ће и како спроводити читав процес.

Још док је био у изради, Правилник је био важна тема Друге конференције о вршњачком насиљу коју је у мају ове године организовало Удружење ,,Друг није мета!" које се још од 2015. године бави превенцијом вршњачког насиља. Том приликом др Смиљка Томановић професорка на Филозофском факултету, одељења за социјологију, истакла је како је проблематично доводити у везу друштвено-користан рад и санкционисање са једне стране, а са друге стране како стигматизација и насилника и жртве јесу у основи малог броја ученика који се одлуче да вршњачко насиље пријаве. Детаљније погледајте у видео прилогу: