Матуранткиња послала СНАЖНУ ПОРУКУ о вршњачком насиљу: Прочитајте ПОТРЕСНУ ПРИЧУ о Алекси Јанковићу
Има жељу да овај рад прочита Алексина мајка
Исидора Петронијевић, матуранткиња гимназије „Светозар Марковић“ у Суботици, на потресан начин описала је шта је мали Алекса Јанковић трпео у школи од својих вршњака и због чега је на крају одузео себи живот у 14. години живота скочивши са трећег спрата. Физичко и психичко малтретирање, претње њему и његовој сестри, довеле су до трагедије дечака који је постао симбол борбе против вршњачког насиља.
Прочитајте и:
Исидора тако описује један од напада на Алексу и претње њему и његовој сестри, као и оно што је Алекса проживљавао кад после тога остане сам код куће, пре него што је агонију свакодневног злостављања прекинуо смрћу.
„Стиснуо је шаку и још једном бацио поглед на слику у плавом раму. Задубио се у лице маме и тате. Спасићу малу шмизлу. Бринућу о вама кад будем био ближе звездама и сунцу. Чуваћу вас. Обећавам. Устао је са кревета. Изашао на терасу. Небо је и даље било светлоплаво, плаво, бескрајно. Чекало га је. Затворио је очи...“
Потресан статус Алексине маме на шестогодишњицу трагедије: БОЛ НЕПРОЛАЗНА, ПРАВДА НЕЗАДОВОЉЕНА!
Исидорина прича „Рећи или ћутати“ награђена је на конкурсу Канцеларије заштитника грађана Златка Маросиука поводом дана Међународног људског права.
„Левом руком је заштитио главу, а десну је држао на колену где му рана још није зарасла. Осетио је јак ударац у стомак, па још један и још један. Наредни ударац био је мало ниже и нешто слабији. Хоће ли икада стати? Тело је почело да му се грчи од болова. Више није могао да се помери. Рука којом је штитио главу почела је да трне. Била је ледена – пише Исидора.
- Кад нам је професор српског рекао да је расписан конкурс одмах сам знала да ћу писати о Алекси. Била сам много млађа када сам у новинама читала текст о њему и касније сам пратила шта се дешавало. Последњег дана конкурса кад сам стигала кући из школе, почела сам да пишем, а речи су саме излазиле из мене – рекла је Исидора.
Потресне су њене речи о томе шта је Алекса доживљавао у школи, како на часу биологије размишља како ће што пре изаћи из школе.
- Не могу више. Боли, мислио је Алекса, још 15 минута. Кад је видео да се казаљке сата… приближавају крају часа, свеску и перницу ставио је у торбу. Навукао је јакну. „Час је гтов кад наставник каже“, узвикнула је наставница, гледајући у Алексу пуна беса. Ана, девојчица светлосмеђе косе и топлих плавих очију која је седела поред Алексе, окренула се ка њему. „Реци јој“, прошапутала је. Алекаса је и даље ћутао. Шта да каже, питао се. Говорио је хиљаду пута, никога није било брига. Многи су били сведоци његовог свакодневног психичког злостављања. Нико није марио. Зашто би сада? Девојчица светлосмеђе косе устала је… „Алексу туку старији дечаци!Вређају га“, рекла је… Алекса је осетио да му црвене образи. Наставница је скинула наочаре: „Не верујем да је без разлога, верујем да је и сам крив“ , рекла је - пише Исидора.
Иначе, новчану награду коју је девојчица добила, дала је у хуманитарне сврхе, за помоћ једном младићу из Суботице. Исидора је рекла да јој је награда важна утолико што је успела да скрене пажњу на неправду коју је Алекса доживео.
„Те вечери Алекса је сачекао да сви заспе, искрао се у кухињу и попио бруфен. Надао се да ће помоћи. Пре него ли је утонуо у сан, помислио је како би било лепо да сутра не мора да иде у школу. Следећега дана у школи је по обичају само седео и ћутао“
-Нисам никада доживљавала ситуације као Алекса,а ли верујем да је вршњачко насиље веома присутно. Хтела сам да поручим причом да не смемо да заборавимо Алексу нити оно што му се десило. Његова судбина би морала да пробуди савест оних који чине зло вршњацима, док старији и институције морају да учине све како би помогли деци која су жртве. Не смемо ћутати. Не сме да нам се понови Алекса – каже Исидора.
Подсећамо, портал SrbijaDanas.com покренуо је пре две године пројекат "Друг није мета" који се бави превенцијом и сузбијањем вршњачког насиља. Придружите нам се у борби за безбедну и срећну децу!
