Реакције на вршњачко насиље у Аранђеловцу: Неопходна сарадња школе и породице (ВИДЕО)

Поводом случаја вршњачког насиља у Аранђеловцу, Биљана Лајовић из Министарства просвете каже да је разговарано са директором и стручним сарадницима у школи. Указала је да су деца са снимка први разред средње школе, а да се инцидент догодио 31 дан од 1. септембра, те да није било довољно времена да се уоче фактори ризика које неко носи са собом из основне школе.

ЕПИЛОГ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА У АРАНЂЕЛОВЦУ: Како ће бити кажњени малолетни насилници?

Реаговала Републичка просветна инспекција: Испитују директора о немилом догађају из Аранђеловца (ФОТО)

- Ми смо били јуче у Аранђеловцу и разговарали смо са директором, психологом, педагогом, запосленима у школи, директорима и стручним сарадницима свих основних и средњих школа у Аранђеловцу и оно што је дефинитивно јасно је да се овај догађај збио 31 дан радни дан од првог септембра - објаснила је Лајовићева.

Нагласила је да су деца са снимка први разред средње школе, као и да се не познају међусобно и да их не познаје школа довољно.

- То је јако кратак период да бисте ви упознали све факторе ризика које носи неко са собом када дође из основне школе, потребно је време да се сазна и каква је била предисторија њихова, да ли имали неких сукоба у ранијим школама - нагласила је Лајовићева.

На питање да ли су основне школе у обавези да пренесу информације ако постоји неко ризично понашање, Лајовићева каже да не постоји таква обавеза.

- Не постоји та обавеза, јер школе немају тачну информациију где се деца упишу, деца из једне основне школе могу да упишу било где у Србији и основна школа не може да пренесе те информације и зато је потребно неко време да људи који раде у школи упознају децу - тврди Лајовићева.

Указала је да је школа идентификовала неке факторе ризика и нека понашања која нису добра и предузела у складу са тим мере.

- Ово се десило релативно изненада и да кажем условно на неки начин неочекивано. То су деца од 15 година, реакције су веома импулсивне, она до тада нису научила неке социјално пожељне врсте понашања, нису стекла оне наставнике којима могу да се обрате са пуним поверењем као што је то у трећем или четвртом разреду - сматра Лајовићева.

Нагласила је да је тај фактор нове средине био важан, поред осталих фактора.

- Све остало морамо да седнемо да анализирамо добро да утврдимо баш тачно, јер има неких контрадикторности. Знате када се тако нешто деси ви имате мноштво информација и треба то ставити на сто, добро анализирати утврдити шта је тачно, шта није, шта је нечији доживљај нечега, а шта објективни догађај - навела је Лајовићева.

Лајовићева је истакла да је школа само рефлексија друштва.

- Нажалост, ми не можемо да кажемо да је наше друштво безбедно, а школа је само рефлексија друштва. Школа није острво, школа није удаљена од осталог. Ја бих волела да неко направи анализу да пита нас одрасле колико се осећамо безбедним и да ли можемо да идемо нормално градом - рекла је Лајовићева.

Напомиње да је приоритет да се заштите деца, као и да школе раде веома много на томе, али да је важна улога породице.

- Ја морам да нагласим да деца у школу полазе у првом разреду са шест или шест и по година и да они већ долазе са неким наученим обрасцима понашања, да у школи проведу шест или седам сати и да се врате у своју породицу у којој има и насилног понашања. Веома много долази из породице и због тога мислим да би сарадња школе и породице била јако важна, а ту онда везујемо још један велики систем, систем социјалне заштите који је у држави надлежан за породицу - објаснила је Лајовићева.

На питање како родитељи реагују када се њиховој деци догоде случајеви насиља, Лајовићева каже да су различите реакције.

- Родитељи имају веома широк дијапазон реакција, од тога да не реагују чак иако је њихово дете угрожено, да не реагују ни када њихово дете врши насиље, али и да реагују толико драматично у односу на другога, а да не виде своје дете - каже Лајовићева.

Сматра да у превентивно спречавање насиља поред родитеља могу да утичу у предшколском узрасту васпитачи, затим учитељи, али да мора да се укључе и педијатри и центри за социјални рад.

Говорећи о наводима да школе не реагују довољно брзо, Лајовићева каже да министарство интезивно ради на томе и да је Закону о основама система образовања унет читав низ мера које учвршћују те реакције.

- Прва ствар која се мења је то што је наглашена одговорност свакога и постоји посебан члан који каже да је одговорност родитеља. До сада није постојало да је родитељ одговоран и да мора да учествује у свим васпитним активностима школе. Дешавало се да школа све уради, да се родитељ не одазове или каже да то мене не интересује или нема времена. Сада је родитељ обавезан да учествује. Обавезан је осигура долазак детата у школу, обавезан да у кратком временском року правда изостајање из школе, јер се раније том феномену приступало комотно и постваља се питање шта раде деца када нису у школи - каже Лајовићева.

Поред тога, школи је дат простор да може да покрене прекршајни поступак против родитеља који у делу који је прописао закон не врши своју родитељску улогу.

- Школе са своје стране морају да организују тимове за заштиту, да у кратком року по одређеној процедури инфоримишу родитеље. Није довољно да се окрене телефон и да се каже после пет позива родитељ се није јавио, него по утврђеној процедури да се добије повратна информација да је родитељ то примио или није примио, па да се реагује у складу са тим, као и да се школа обраћа центру за социјални рад - навела је Лајовићева.

Додала је да када се покрене дисциплински поступак, а родитељ се не одазове и после уредног позивања, онда директор школе одреди педагога и психолога који ће заступати најбоље интересе детета. Истакла је да психолог или педагог не мења родитеља и да не врши родитељску улогу, него штити интересе детета.

Сматра да је у спречавању вршњачког насиља кључна боља превенција.

- Молим и позивам све да се укључе – родитеље и центре за социјални рад, предијатре, свакако и образовни систем, и молим медије да приказују више позитивних примера којих има веома много у Србији - закључила је Лајовићева.