Сви облици ДИГИТАЛНОГ НАСИЉА и како их СПРЕЧИТИ!

На дигиталну сферу у коју смо ми недавно ушли, а која је, чини се, у потпуности ушла у наше животе, реалност се, према речима познавалаца, пресликала до танчина. Оно што чини познати, опипљиви свет тиме је добило још једну димензију - на интернету. Тако се деца данас једнако друже и воле у школи, природи или изласку колико на Фејсбуку, Твитеру и Инстаграму, на пример. Како њихова социјална интеракција није сведена само на оно пријатно и друштвено пожељно, несугласице које такође чине њихове односе, пренете су на друштвене мреже. Проблем настаје тамо где се губи разлика између чарке и наношења зла, па бележимо још један феномен пренет у онлајн оквире - дигитално насиље.

БОРБА ПРОТИВ НАСИЉА НА ИНТЕРНЕТУ: Деци показати како да на интернету нешто могу да створе

- Дигитално насиље је злоупотреба савремених технологија такво да се другој особи наноси било каква врста бола - каже специјалиста школске психологије Биљана Лајовић прецизирајући да је бол пре свега емотивни, као и да је такозвани сајбербулинг (eng. cyberbullying - од reči cyber koja се односи на виртуелну стварност i bullying koja означава насиље, злостављање) "само други канал" насиља какво нам је одвајкада познато.   

Она у изјави за портал SrbijaDanas.com наводи да се под дигитално насиље подводе следеће три врсте: социјално искључивање које карактерише хејтовање (од енглеске речи хате која означава мржњу), тј. позивање групе на искључење њеног члана, затим сексуално насиље које се односи на приказивање и дистрибуцију порнографских садржаја, као и емоционално тј. психичко насиље које је, уједно, главни чинилац сваког облика насиља на интернету.

- Свако од побројаних насиља изазива емотивни бол. Ипак, то највише зависи од онога ко трпи - каже Лајовић напомињући да је реакција сваке особе, тако и детета, условљена њеном резилијентношћу, тј. (душевном) отпорношћу.

А да би се нежељени сценарио предупредио Биљана Лајовић саветује, такође, три ствари: да деца прекину комуникацију са оним ко је извршилац дигиталног насиља, да се обрате неком одраслом и, у рајњем случају, полицији.

Ево како да посаветујете дете за решавање проблема на интернету

- Чим неко нешто каже што се вама не свиђа, ви са њим можете да прекинете да комуницирате. Колико год да је замка то што имате велику могућност комуникације, толико је лако што ви некога можете да избаците из свог круга пријатеља, ако сте на друштвенојх мрежи. Та да деца треба да се обрате родитељима, ако не њима, онда психологу у школи, где ће им се предочити да је то ружно што неко други ради одговорност тог другог, али да није њихова обавеза да то трпе. Ако то има примесу неког сексуалног или криминалног насиља, претње, попут: “Ја ћу тебе сачекати, па ћу те пебити” итд, да се обрати полицији - објашњава додајући да деца интернет погрешно сматрају својим интимним простором и да је често неопходно да затраже помоћ, тим пре што потенцијална опасност може бити тешка за препознавање.

Тако наводи примере вршњачког насиља у којем шала нехотично прерасте у узнемиравање, као и сексуалног насиља које одликује вештина сексуалног предатора.

Ево зашто је важно да знате шта вам дете ради на интернету

- Пишу реченице којима дете полако и стрпљиво увуку у замку, па оно не препозна на време о чему се ту ради. Али је зато важно да се, када добије  поруку са захтевом да се разголити или остави неки лични податак, обрати одраслој особи без срама да је урадио нешто лоше - упозорава истичући неопходност познавања мера предострожности.