Адлигат обележио годишњицу смрти чувене професорке, а ово је прича о њеној ТРАГИЧНОЈ СУДБИНИ!
Поред обележавања на гробљу, у Удружењу Адлигат одржано је предавање о животу и раду угледне професорке београдског универзитета.
Удружење Адлигат обележило је три године од смрти проф. др Илеане Чуре (1930-2016), оснивача и легатара овог удружења, славне професорке англистике Филолошког факултета и Фулбрајтовог стипендисте. Професорка Чура је докторат завршила у Егзитеру у Енглеској а постдокторат на Јејлу у Америци.
Професорка Чура је била оснивач катедре за Југословенски језик и књижевност на Универзитету у Њу Делхију и оснивач катедре за англистику у Приштини. Аутор је многобројних научних радова, а њен докторат "Д. Х. Лоренс као критичар" објављен је као књига у Индији и још увек се користи на многим англо-америчким универзитетима као обавезна литература.
Усред зиме 1942. године, када је Илеани било тек 11 година, она је са својом мајком и тетком изведена на стрељање из свог дома у Новом Саду, током Новосадске рације. Овај страшни злочин је случајно преживела, док су јој мајка и тетка бачене под лед Дунава, а претходно искасапљене. Том приликом је убијено чак 16 чланова њене ближе и даље породице, да би јој после рата имовина била национализована због тога што је припала малом броју преживелих чланова породице. У Адлигату се налази фотеља у којој је мала Илеана провела првих недељу дана после тог злочина, пошто се нико од преживелих чланова породице није усуђивао да по њу дође.
- Професорка Илеана је од богатства и мирног живота са 11 година све изгубила, њој су затим чак бранили да се образује, да би сама, својим радом и талентом постигла респектабилан успех у животу - говори Виктор Лазић, председник Адлигата.
У легату проф. Илеане Чуре налазе се изванредне збирке Индије, Канаде, Велике Британије и САД – земаља у којима је проф. Чура предавала и живела. Нарочито су значајне посвете њених пријатеља, изузетних професора и писаца који су временом стекли светску славу. Из Канаде у фонду се могу видети посвете добитнице Нобелове награде, Алис Манро, из САД 25 првих издања, посвета и цртежа једног од најславнијих америчких песника, Алена Гинсберга, ту су и посвете индијске Десанке Максимовић, песникиње Амрите Притам. У легату је и цела професоркина архива, која привлачи истраживаче из целог света. Управо са Хумболт универзитета из Берлина раде истраживања на српско-индијским везама на основу ове драгоцене архиве, а због ње су у Адлигат долазили и професори и новинари из Индије.
- Између осталог, на позив Илеанине тетке, Љубице Сазданић, која је трагично настрадала у Рацији, у Нови Сад је дошао славни индијски песник Рабиндранат Тагора, први добитник Нобелове награде ван европског континента. У Тагорину част је одржан концерт и књижевно вече у кући Илеаниних родитеља. У Адлигату се данас може седети на истим оним столицама на којима је седео и Тагора. Наравно да многобројни посетиоци из Индије бивају одушевљени и често долазе и по неколико пута у наш музеј - каже председник Адлигата, Виктор Лазић.
Предак професорке Чуре је Михаило Полит – Десанчић, један од најзначајнијих српских политичара у Војводини XIX века. Он је био десна рука и лични адвокат Светозара Милетића. Цео живот је посветио уједињењу Војводине са Србијом и за то уједињење је у великој мери он и заслужан. У Адлигату се може видети драгоцени намештај из Свечаног салона из куће Михаила Полит – Десанчића, у стилу италијанске сецесије који се још може видети једино у неколико престижних италијанских музеја.
- Професорка Чура је била оснивач али и члан управног одбора Удружења Адлигат у којем је активно учествовала у стварању Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности у којем се сада могу видети њена библиотека, архива и намештај из њеног стана. Изузетно је ретко и дргаоцено што је у Илеаниној заоставштини сачуван целокупан животни амбијент једног тако значајног српског интелектуалца из 19. века, при том намештај који се налазио у просторији из које је породица Чура изведена на стрељање 1942. године - објашњава Виктор Лазић.