АКАДЕМИК, НАУЧНИК, ГРАЂЕВИНАР И ТВОРАЦ КАЛЕНДАРА: На данашњи дан рођен је велики српски научник Милутин Миланковић
Рођен је српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, научник светског угледа, творац најсавршенијег календара, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука.
Миланковић је уз Теслу и Пупина највеће име српске науке уопште. Грађевинску технику студирао је у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком.
Милан Босиљчић дипломирао у 88-ој години и тако испунио свој САН! А сви ћемо се замислити због његових речи! (ФОТО)
ВЕНЧАО СЕ СРПСКИ ПРИНЦ! Душан Карађорђевић и Валерија ЉУБЕ КРУНУ пред олтаром, СВЕЧАНО НА ОПЛЕНЦУ (ФОТО/ВИДЕО)
ДА ЛИ БЕОГРАДУ ПРЕТЕ ПОПЛАВЕ? Водостај Саве и Дунава наредне недеље БЛИЗУ ГРАНИЦЕ редовне одбране
У првом делу објављеном на француском језику "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом" изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о померању Земљиних полова. Дела: "Канон осунчања", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна померања Земљиних полова", "Историја астрономске науке", "Кроз васиону и векове", "Успомене, доживљаји, сазнања".
Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је "Канон осунчавања Земље" који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце, данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.
Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу), те Земљином природном сателиту, Месецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча, и то са својим радом "Померање Земљиних обртних полова".
Миланковић је као аутор или коаутор регистровао осам патената, које је у периоду 1905 до1933. подносио у различитим државама. Током професорске каријере остао је веран свом првом животном позиву - грађевинарству, па је радио као конструктор, статичар и супервизор на целом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм Југославије. Тако је и већина патената везана за ову област.
Милутин Миланковић је 1923. године предложио реформу јулијанског календара. Суштина његовог предлога је да су преступне све године дељиве са 4, не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 900 дају остатак или 200 или 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... су секуларне али ипак преступне). Према грегоријанском календару, преступне године су све оне које су дељиве са 4 не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 400 дају остатак 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... су секуларне али ипак преступне).
У мају 1923. године, Православна црква је у начелу прихватила календар, уклоњена је разлика од 13 дана (1—13. октобар 1923) настала од Никејског сабора до 20. века, а такође бројне цркве су усвојиле измењени алгоритам преступних година. Датуми Ускрса и сродних празника и даље би се обрачунавали по обрасцу јулијанског календара. У то време, Миланковић је изражавао сумњу да период обртања Земље можда није константан, међутим, ово је било немогуће доказати и потврдити све до појаве кварцних и атомских часовника. Варијације у периоду обртања Земље су главни узрок нетачности како грегоријанског тако и ревидираног јулијанског (Миланковићевог) календара када се посматрају огромни временски распони.
За дописног члана Српске краљевске академије Милутин Миланковић је изабран у 41. години живота, 7. марта 1920. године. У време када је Миланковић примљен за дописног члана академије њен председник је био Јован Жујовић. За просветитељски допринос одликован је 25. јуна 1923. године Орденом Светог Саве трећег реда од краља Александра И Карађорђевића. Миланковић је за редовног члана СКА изабран у 46. години живота, 14. маја 1925. године. Метеоролошка служба Краљевине Југославије постала је пуноправан члан Међународне метеоролошке организације захваљујући умногоме Миланковићу, он је тамо представљао Југославију дуги низ година.
ТРАЖИЛО ГА ЦЕЛО СЕЛО: Трогодишњи дечак ЛУТАО ШУМОМ у сред ноћи
ПРИПРЕМИТЕ СЕ: Огромни АСТЕРОИД данас пролеће поред Земље, ДРУГАЧИЈИ ОД ДРУГИХ! (ФОТО)
КАНДИДАТ ЗА НОБЕЛА, А СРБИЈА ЗА ЊЕГА НЕ ЗНА: Овом признатом стручњаку КЛАЊА СЕ ЛОМОНОСОВ!
Између 1925. и 1928. Миланковић је написао научно-популарну књигу "Кроз васиону и векове", у виду писама анонимној младој дами.
Миланковић је доживео мождани удар и преминуо је 12. децембра 1958. године у 80. години живота, у Београду где је и сахрањен. Оставио је опоруку да његови посмртни остаци буду пребачени у Даљ, што је учињено 1966. године.
Након смрти, већи део научне заједнице оспорио је Миланковићеву "астрономску теорију" и није више признавао резултате његовог истраживања. Међутим, десете године од његове смрти и педесет година од првог објављивања, Миланковићева теорија је поново узета у разматрање. Миланковићева теорија званично је прихваћена неколико десетина година касније.
