СРБИЈА НА РУБУ ЗАВИСНИШТВА: Први контакт са алкохолом већ У РАНОЈ МЛАДОСТИ, ВИКЕНД ОПИЈАЊЕ је свакодневница малолетника
Половина младих у Србији се повремено опија.
Након афере тровања алкохолом на журци малолетника, отвара се питање, како деца долазе до алкохола и када је постало уобичајено коришћење недозвољених супстанци.
ПАНЧЕВКА ПОЛОЖИЛА ВОЗАЧКИ И ОДМАХ "ОВЕРИЛА" МЕРЦЕДЕС: Прва вожња и одмах чукање - оно што је уследило ће вас шокирати
КО ЈЕ ДЕЦИ СИПАО ЕТАНОЛ У ПИЋЕ? Министарка здравља огласила се поводом ТРОВАЊА деце у београдском клубу: Срећа да нико није НАСТРАДАО
НЕСТАО ДЕЧАК У НИШУ Последњи пут је виђен на овом месту, шири се апел на мрежама: Дете је дементно и не прича
Против организатора журке биће поднета прекршајна пријава због точења алкохола малолетницима, али прави задатак је на родитељима који би ову статистику морали озбиљније да схвате.
У Србији, према истраживању Института за јавно здравље ,,Батут”, око 50% младих повремено пије алкохолна пића, 20% се повремено опија, а њих 7% редовно пије.
Прво пијанство доживљавају већ са 13 година, а знаци зависности почињу да се јављају око 21.
У Београду, од укупног броја лечених алкохоличара, скоро половину чине млади до 30 година.
- Мислим да ми већ дуго имамо проблем на ту тему и када се читају различита истраживања, мислим онако културолошки јесмо народ који има претензије ка алкохолу. Једна од варијабли која се испитивала јесте и алкохолизам где је буквално био проблем наћи оно што зовемо контролна група, односно, они који не би спали у неку категорију алкохолизма или злоупотреба алкохола па вам онда то довољно говори о нашем народу - рекла је психолошкиња, Ана Иванов.
Први контакт младих са алкохолом дешава се већ у раној младости. Најчешће им управо родитељи понуде пену од пива или да „лизну“ ракију где дају несвесно пример да је честа конзумација алкохола у реду.
- Учесталост је основни критеријум, све што је више од три пута недељно за млађе особе чак је и то за адолесценте пуно, рецимо једном до два пута недељно је већ размишљање о развијеној зависности. Имамо све више људи које не можемо да сврстамо у зависнике али који врло често злоупотребљавају алкохол и њих је на сваком кораку, поготово кад узмемо ширу породицу и они дају пример да у томе нема ништа лоше - рекао је др Боро Лазић, психијатар.
Већ у средњој школи почиње такозвано викенд опијање које кажу стручњаци постане рутина која води у потенцијалну зависност, а неретко иде и са наркотицима.
- Баш ту је улога родитеља да објасни последице, у тим екстремима и ризику да тинејџери буду свесни последица. Злоупотреба алкохола често иде руку под руку са другим проблемима и треба родитељи да обрате пажњу да ли постоји неки примарни проблем - каже Иванов.
Иако се физичке и психичке последице прекомерног опијања у адолесценцији не манифестују одмах, трајне су, и најчешће када се открију, већ је реч о зависности.
Извор: Србија Данас/Блиц/Хелена Кошутић
