АМЕРИКАНАЦ ПРОНАШАО СПАС У БЕОГРАДУ ТОКОМ КОРОНЕ! "Уточиште у години ковида" - прича која ће вас оставити БЕЗ ТЕКСТА
Американац је у српској престоници пронашао спас од короне.
Сајт "The Wall Стреет Јоурнал" објавио је данас причу једног Њујорчанина који је, готово читаву 2020. годину провео у Београду где је потражио спас од короне, и, како сам каже, није погрешио
"The Wall Стреет Јоурнал" објавио је причу са насловом "Једно од ретких уточишта у години ковида".
ОГЛАСИЛА СЕ СРПСКА АМБАСАДА У ТУРСКОЈ: Ево шта се дешава са евакуисаним грађанима из пожара
"КРВАВА НОЋ" ЖАРКА ЛАУШЕВИЋА: Овако је пре 28 година одузео два млада живота и тотално променио свој
КОРОНА ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА У СРБИЈИ: Погледајте где је данас најмањи број новозаражених, Београд и даље први на листи
Ми вам преносимо део приче коју су они објавили:
За једног Њујорчанина, одлука да већи део 2020. године проведе у Београду у Србији била је ослобађајућа. Када је Covid-19 прошлог пролећа захватио Њујорк, имао сам око 60 година и опорављао сам се од трауматске повреде мозга која ме је, према актуарским стандардима, „требала“ однети неколико година раније.
Не само да сам преживео, већ сам поново огладнео за животом, да бих се затекао на најгорој тачки пандемије у САД -у. Неколико пријатеља је умрло, а ја сам гледао телевизијске слике импровизованих мртвачница које су се заједно шуњале по граду у шаторима, камионима и Централ Парк. Моје комшије и ја смо се опрезно стискали док смо путовали у предворје наше стамбене зграде, дишући плитко, спљоштајући се уз зидове.
До августа месецима нисам излазио из зграде. Без пара, у пензији, одрасла деца заузета школом или послом, схватио сам да никоме није потребно моје физичко присуство. Све што сам желео је место да проведем још једну зиму у разумном људском достојанству, током које сам могао да читам, размишљам и слушам музику коју волим. Али сваки дан је изгледало као да се друга земља затворила за посетиоце, а још није било ни гласина о вакцини.
Једног поподнева када је анксиозност постала превелика да бих издржао истражио сам неколико сати и купила карту у једном правцу за Београд, Србија. Управо сам позвао и резервисао, као да наручујем пицу.
Земља је још увек била отворена за Американце, стопа заразе била је знатно нижа него у САД -у, а преко ноћи је из ЈФК -а летео АирСербиа преко ноћи, што би ме одвело од пасошке контроле до пасошке контроле, од света до света, за осам сати лет.
Кад сам стигао, прошао сам царину за 10 минута и сат касније спавао у свом београдском хотелу. За неколико дана узео сам мали, али удобан стан из доба комунизма на Дорћолу, посвећеном старом насељу у близини хотела Москва и тврђаве Калемегдан, на ушћу Саве у Дунав.
Моја кирија је била 550 долара месечно, укључујући режије и балкон. Тамо сам помислио да бих се могао закопати и преживети неко време, чекајући боља времена.
Београд ме одушевио од почетка. Био сам добродошао да радим на кафићу на јесењој сунчевој светлости и поздравим нове пријатеље који су прошли поред Страхињиће Бане. Воћна јела била су представљена малим врчем пречишћеног меда, а комбинација је била укусна. Црно вино било је издашно и сочно, укусно тамног тла. Млади су се возили моторним скутерима по закрченим улицама и без самосвести викали "ћао". Понекад сам се осећао као да сам у "Ла Долче Вита"; у другим деловима града, који су се још увек опорављали од бомбардовања у сећању, подсетио ме на похабани Беч "Трећег човека".
Једно од првих изненађења било је колико је лако бити у контакту. Београдско време је шест сати испред Њујорка, па би ме пријатељи са источне обале Сједињених Држава позвали касно поподне, а пријатељи са западне обале позвали би ме у време када сам се пробудио. Фејсбук група под називом "Клуб страних посетилаца Београда" имала је више од 9.000 људи вољних да дају савете на енглеском језику о свему, од избора насеља за кување кинеске хране до куповине чинчила за кућне љубимце. Купио сам свеже производе на једној древној пијаци, научио где иду путеви и како се изговарају њихова имена. Био је то први пут од мојих раних двадесетих да нисам имао појма шта ће донети следећих неколико месеци, што је било и застрашујуће и ослобађајуће.
Али прошле јесени нисмо много шетали. Србија је од почетка вирус схватила озбиљно, али не хистерично; никада није био окидач за расправу. Продавнице никога нису пустиле унутра без маске, а ми смо стрпљиво чекали у интервалима од пет стопа без икаквих сугестија да је било чија "слобода" нападнута. У ресторанима на отвореном сервер би указао на средство за дезинфекцију руку и ставио вас што даље од других купаца - што је ионако било добродошло јер је толико људи пушило.
У Београду је загађење ваздуха понекад разарало мисли, а пошта је била немогућа, а ипак су неочекиване ствари биле једноставне. Чишћење канала корена за хитне случајеве и прелепа круна постигнута у четири дана за 270 долара! И како је чудно пробудити се у пијаној свађи низ блок без имало бриге да ће то завршити пуцњавом - наводи Американац.
