МАЈКА ЈЕ КОНАЧНО СА СВОЈОМ ДЕЦОМ Ана Михаљица из Новог Сада: "Тамо нису јели, нису хтели да им дају парче хлеба"
Након што је од стране социјалних радника установљено да је мајка обезбедила адекватне стамбене услове, који гарантују безбедност и основну негу деце, донета је одлука да Ана Михаљица из Новог Сада преузме непосредну бригу одеци уз одређивање мере корективног надзора над вршењем родитељског права у трајању од три месеца.
После тешких тренутака, коначно су уследили лепши дани, а Ана је пристала да је медији посете сада када је коначно са својом децом.
Мајка је коначно са својом децом. У ову реченицу стаје сво олакшање након лавовске борбе коју је Ана Михаљица из Новог Сада прошла у само неколико месеци. И поред среће што су поново заједно, остаје стрепња због, како каже Ана, онога што су њена деца преживела док су били одвојени.
- Тог 22. када смо дошли, ја нисам могла да верујем да ћу коначно добити децу, да ћу их додирнути, загрлити. Такође су прегледани без мог надзора, са тим неким постављеним старатељем. Што се тиче корективног надзора, он се не даје тек тако, већ кад је неко лишен родитељског права. Моја деца су насилно одвучена - прича Ана Михаљица.
Претходни месеци били су најтежи за Ану и њено троје деце. Међутим, након првог додира и загрљаја са синовима, све је постало лакше. Деца се поново привикавају на свој стан, на рутину коју су имали пре одвајања.
- Ја покушавам на најмилији начин да им одговорим на бројна постављена питања, говорим им да се смире, надамо се да је најгоре прошло. Објасним им на неки начин, да из најлошијег мора да изађе борбено и истинско добро. Они су патили, као што сам и ја патила, деси се сад да често заплачу и кажу мама ти си ту, колико си нам само недостајала.
Ана каже да се често ноћу буди, не може да верује да је коначно са својом децом. Описује како се сви полако буде, после тешке ноћне море.
- Ја сад спавам са њима јер су ме они замолил тако, да будемо заједно. Нераздвојни смо. И, наравно да се будим, чак и не спавам. Али, морам да будем јача од свега, Знате оно кад кажу не могу више. Е, тад морам да будем јача од свега. Они су увек били заједно. И ја сам их заиста васпитала да уче једни од других. Различитих су узраста, али добро се слажу. Трудимо се даље да наставе као да се ништа није десило, али јесте - прича Ана и у даху наставља:
- Постоје одређене трауме, постоје чак и одређени тикови. Има ту дубљих ствари, што се тиче психолошког дела, али уз помоћ божју, као и психолога, педагога, успећемо да превазиђемо ово све. Труде се да се радују, нормално понашају, труде се да се подсете како се купа, једе, и све остало. Мом најстаријем детету су изгубљене књиге, али уз помоћ неких дивних људи, успећемо да урадимо све како треба, да се поново набаве уџбеници. Што се тиче односа тамо, било је да нису јели, да нису хтели да им дају ни парче хлеба.
Случај који је поделио Србију. Случај о коме је свако имао мишљење, у корист или против једне мајке и њене деце. А они само желе да их сви коначно оставе на миру. Да живе, радују се и стварају нове успомене.
Извор: Србија Данас/Курир/Милан Рашевић
