Дива класичне музике - Анастасија Холц: Таленат сам наследила од маме и баке, требало је много труда, али се ИСПЛАТИЛО

Иако тај епитет не воли, она је дива класичне музике у Србији. Музиком је почела да се бави када је имала само 4 године, а са непуних 30 година успела је оно што само најбољи могу: завршила клавир, оперско певање, специјализирала у Моксви, а такође се остварила и у улози предавача.

Колико рада, труда и одрицања је потребно како би се овакав успех постигао открива нам врхунска оперска уметница Анастасија Холц.

- Мама ми је била професор клавира, прабака је свирала виолину и хоби јој је био певање у позоришту у Љубљани и Згребу. Са четири године нисам почела само да свирам клавир, већ сам почела да се бавим и балетом.

- Ја не волим епитет дива јер то је особа којој се сви диве и клањају, а за живота треба заслужити тако нешто. Ја сам тек на почетку своје каријере. Поред клавира који сам почела са 4 године, уписала сам и музичку школу са 6 година, клавирски одсек, после тога и балетску школу. Уписала сам са 12 година одсек за оперско соло певање као најбољи ђак и након тога завршила средњу школу и певања и клавира, класичну гимназију, чак сам уписала и Правни факултет, али просто љубав према музици ме је вукла и завршила сам тако што сам дипломирала на оба смера и на клавиру и на певању.

- Јако много, поготово када је у питању клавир јер он изискује много вежбања, у смислу доста сати, одрицања од слободног времена са пријатељима, касније са партнером, али се исплатило и поново бих исто иако је тешко.

- Јесам. Завршила сам основне студије у Србији: клавирски одсек у Београду, а одсек соло певања у Крагујевцу, мастер сам, такође, завршила у Крагујевцу, али специјализацију за оперско соло певање, камерну музику и постдиплому за клавир сам завршила у Москви на институту за културу и на факултету који припада Универзитету у Москви.

- Наш систем образовања се не разликује много од руског. То је јединствен систем у односу на западне и друге источне земље. Само је разлика можда у публици, тамо је публика мало едукованија и мало више воли и негује љубав према класичној музици. Разлика је можда и у оштријим критеријумима.

- Има. Она је активно свирала виолину и то је почела са 3 године, а сада има 6. У задње време је оставила, нешто је не вуче ка томе да вежба, доста је мала, можда се ситуација промени у будућности.

- Треба да се наоружају стрпљењем, јер то је оно што је кључ успеха бављења класичном музиком. То није музика која је, на нашу жалост, популаризована у  оној мери у којој су други жанрови, притом изискује много одрицања, не само у смислу вежбања већ и у смислу комплетног образовања. Самим тим, када се упишете на било који одсек већ знате да ћете бити изложени различитим пристисцима, прво као тинејџер од стране својих пријатеља и другова, а касније партнера и сарадника. Али уколико неко то воли, на крају се исплати.

- Ја више волим сцену. Са својим студентима имам другарски однос и недругарски. Покушавам да будем довољно праведна, а да не будем претерано строга јер смо блиски и по годинама. Многи моји студенти су чак и старији од мене. Од скоро предајем и на кинеској мрежи универзитета БЛС, добићу план за следећу годину који креће активно од пролећа, па ћемо видети како ће то изгледати.

- Добром организацијом.