АРКАНОВ ТЕЛОХРАНИТЕЉ РЕКАО ИСТИНУ: Са Легијом је прошао ратишта у Хрватској, проговорио о мафијашима (ВИДЕО)
Био је годинама телохранитељ Жељка Ражнатовића Аркана.
Са Милорадом Улемеком Легијом и Српском добровољачком гардом (СДГ), чији је био пуковник, прошао је ратишта широм Хрватске и БиХ. Чудом је избегао смрт у "Интерконтиненталу" заједно с Арканом. Радио је све најважније послове за Луку Бојовића и носио ковчег на сахрани Лукиног рођеног брата Николе. Изрешетан је 2014. године у кафићу "Марики" у Звечанској улици.
АМЕРИКАНАЦ ПРОВЕО ДВА МЕСЕЦА У НОВОМ САДУ: Описао живот у Србији, посебно су му се допале ТРИ СТВАРИ (ВИДЕО)
СРПСКА ВОЈСКА БРИНЕ О СВОЈИМ ГРАЂАНИМА: У селима Раждагиња и Буђево реализована акција "Војни лекар на селу" (ФОТО)
ДЕВОЈЧИЦА (13) ЈЕ УГЛЕДАЛА БОГОРОДИЦУ, А ОНДА СЕ СВЕ ПРОМЕНИЛО: Мештани села Ђунис тврде да их је ова вода излечила
Раде Ракоњац био је један од последњих преживелих тврдих момака из деведесетих година. Неколико месеци пред смрт дао је последњу исповест новинару Миломиру Марићу, из које су у протеклих седам година изношени само фрагменти (осим за оне који су те 2013. одгледали емисију када је емитована). Ово су најзанимљивији делови разговора Марића са Ракоњцем у ком је овај говорио о криминалцима, ратовању, ликвидацијама у Београду, Аркану и његовој породици...
Сравнили кућу
Ракоњац је причу почео мало познатим догађајима из 1993. године када су у Бенковцу Милан Мартић и бивши генерали ЈНА покушали Арканову ликвидацију. Командант СДГ чудом је преживео.
Кад је почела "Олуја", Арканове снаге биле су у Великој Кладуши.
- Већ је то почело да пада тамо, Книн, редом. Легија је позвао мене и Рају Божовића јер су њима дошле супруге у посету два-три дана пред "Олују" пошто они нису могли, били су команданти, да одвоје дане и дођу у Београд. Нормално, жене су дошле тамо да их посете, нажалост, у лоше време. Они су мене позвали и рекли: "Раде, ево ти жене, вози".
Најтежи задатак сам добио, реално. Маја, Легијина жена, и супруга Раје Божовића, већ на изласку из Кладуше према Војнићу опколили су ме неки који су напустили Слуњ. Мараме, различите униформе, ја нисам возач неки, у џипу, две жене иза мене, оне су у цивилу, а лепе су обе, видео сам да нешто није у реду, а пада и Книн, Бенковац, Петриња, све опште расуло, на срећу, један од њих ме препознао, поздравио ме и попричали смо. Онда ми је он рекао да су напустили Слуњ, да нема ништа у Слуњу, готово све. За то време ми на радију слушамо о великом отпору наших снага. Отишао сам брзо на Петрову гору да наточим гориво да не останемо без горива. Са њима сам се извлачио 48 сати.
Стигли смо 1993. у Обровац, који је био напуштен, па у Бенковац, који је био пред расулом. Није било линије у околини Бенковца, Обровац је био напуштен, само два полицајца и једна девојка, која је самоиницијативно обукла полицијску униформу. Е онда командант окупи председника општине, команданта те њихове војне неке јединице, начелника полиције и одржи говор - каже Ракоњац.
Гарда у расулу, Легија имао несрећу
О томе ко их је звао да оду и помогну Фикрету Авдићу Ракоњац каже:
- Гарда је тада већ растурена, командант је имао тешку ситуацију, тј. за њега најлепшу, јер се заљубио у Цецу, ја сам био једини са њим стално, Легија је имао удес, па се опорављао, гарда не постоји, људи су се вратили кућама, свом послу, а ја сам своју породицу пребацио у Београд. Нас пет-шест смо се окупили. Покојни Шуца, Кајман, иде се у Босну, неки наши официри хоће да продају тамо нешто, линија ће да пукне код Добоја. Скупимо се на брзину, нас стотинак. Легија је одабрао нас 40, отишли смо два дана на Тару, он је дошао други-трећи дан горе код мене на Петрову гору и каже: "Преварени смо". У ствари, Пети корпус је протерао Авдићеве снаге и сад ми треба да заузмемо Кладушу, Цазин, Врноград, неколико места где се стварно скраћује пут за Книн.
Потом прича како су покушали да убију Аркана.
На дан атентата требало је и ја да идем у "Интерконтинентал"
Ракоњац је чудом избегао да га убију заједно са Арканом у "Интерконтиненталу".
- Ја сам се тог 9. јануара венчао са супругом Маријом. Седам дана пред смрт, Аркан је био на свадби са Цецом. Супруга и ја смо се договорили да идемо у "Интерконтинентал" те суботе кад је убијен Жељко. Да идемо на колаче, ја, Марија, моја пријатељица адвокатица и њен супруг. Сада, ту нешто мало је каснило, не знам због чега, да ли је био снег, хладно. Како смо ми кренули према "Интерконтиненталу", пошто сам ја у близини Партизановог стадиона, преко Газеле, видео сам Арканов ауто и онда сам рекао овом: "Не улази јер ће сигурно бити и Манда тамо". Тако се догодило да одем у неки ресторан и буде Манда тамо и онда све буде плаћено и онда сам се много глупо осећао да људи не помисле да ја дођем тамо да би ми било плаћено, колач или ручак са женом, која ми је трудна. И онда сам рекао: "Ајмо у 'Хајат', немој тамо". Дошли смо у "Хајат" и добили смо мени да поручимо колаче и кафу, кад ме је неко позвао и рекао: "Пуцали су на Команданта". Ја сам био сто метара од њега, стигао сам скоро први у Ургентни центар.
- Ми смо били на Копаонику, командант, Наталија, деца и ја са њима. Почела је тамо у Крајини фрка, јављају да је пукла линија код Бенковца. Ја сам био у соби преко пута апартмана, Командант (то је био надимак који су његови борци дали Ражнатовићу, прим. аут.) рекао ми је: "Рашо, спремај се, идемо". Дошли смо у штаб, пресвукли се, у Ердуту је било неких наших 200 људи отприлике. Њих смо повели. Отишли смо, тамо нас је сачекао Зечевић, сачекао нас је Шпановић, министар одбране РСК, и било је све у реду, Зечевић нас је сместио у хотел "Бенковац". Сутрадан смо имали прву акцију. Ишли смо Командант, покојни Вуле, до њега ја, иза Аркана Легија. Освојили смо десетак села, вратили линију - описује Ракоњац и наставља:
- Кућа тог неког њиховог истуреног штаба, команде војника РСК, била је недовршена троспратница. Када смо пошли, Аркан је рекао: "Иди ти, Легија, поведи ове, ти, Рашо, поведи ове", остао је само покојни Вуле са њим. Ушли су у ту кућу. Тог момента, како је он ушао у кућу, ВБР (вишецевни бацач ракета, прим. аут.) је гађао, две целе плоче куће скинуо, остало је само приземље, где су били Жељко и Вуле. Не знам како су преживели, били су скроз бели од прашине, као да је неко на њих бацио џак брашна. Ни у једној каснијој акцији, а ми смо остали месецима тамо, хрватска граната никад није пала ни близу. Тадашње новине су писале да је Мартић наредио гранатирање куће и да убију Аркана. И неки генерали ЈНА. Мислим да је тако, тачно је.
Тешке оптужбе
Како је рекао Ракоњац, Мартић их је тада напао да су лопови.
- Он нас је оптужио да смо крали црепове, шпорете. Јесте, дошао сам ја на Велебит да крадем шпорет. Шта ћу, да понесем шпорет да ложим ватру у Бијелом Пољу. Шта, бре, да крадем на Велебиту? Не верујем да се Мартић уплашио за своју власт, то су били комплекси.
