Аутентични објекти из времена "Нечисте крви" и данас постоје у ОВОМ граду! Ево шта су Турци добацивали када су пролазили поред њих
Више од двадесет објеката из 18. и 19. века сачувано је у Врању
Аутентични објекти, сведоци времена Нечисте крви, постоје и данас у Врању. Има их двадесетак, попут Музеј-куће Боре Станковића и зграде где је Музеј, а неке су у приватном власништву.
ЈОШ ЈЕДНА СРПСКА ГЛУМИЦА ЗЛОСТАВЉАНА! Страховито признање Бојане Маљевић: "Нисам пријавила због синова"
ПОКРЕТ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА: #NisamPrijavila покренуо лавину ЈЕЗИВИХ исповести - у 24 сата подељен преко 9000 ПУТА
МАНАСТИР ТУМАНЕ ОБЈАВИО ПРЕТУЖНЕ ВЕСТИ: Верници у сузама - преминула монахиња Дарија (93)
Све куће у Врању када се родио и одрастао Бора биле су приземне или једноспратне, с подрумом, тремом, ложницом и великим двориштем са дудом или шамдудом. У то доба под Турцима прву на два спрата, тада се говорило "на два боја", саградио је чувени врањски трговац Јања Влајинац.
- Кућа је освећена 1859. године. Турци, кад је он правио кућу, пролазили су туда и гледали и добацивали - 'беше наше'. Значи, први приватник који је направио кућу на два спрата - прича Тома Влајинац, чукунунук Јање Влајинца.
Кућа трговца Добривоја Прибојчића грађена је у оријентално-балканском стилу и има одлике старе варошке куће. Поред је Музеј-куће Боре Станковића.
- Кућа се налази у једној од најстаријих улица у граду, у некадашњој доњој махали, касније Баба Златино сокаче, а данас носи назив Баба Златина улица. Баба Злата је била Борина баба по оцу, иначе сестра познатог трговца Јовче - истиче Драгана Декић, кустос у Музеј-кући Боре Станковића.
Више од двадесет објеката из 18. и 19. века сачувано је у Врању. У приватном су или у власништву Града. Неке су сада рушевине као Рашићева, бивша Хусеин-пашина кућа, а на месту неких су други објекти.
- Када су у питању приватни објекти, они су препуштени приватним лицима да они сами одржавају. Ту се у граду појављује проблем, јер су обично такви захвати на одржавању таквих објеката доста захтевни у погледу финансија и самог извођења таквих радова - наводи Јелена Марковић, градски урбаниста.
Сведоци Бориног времена и доба под Турцима су и Пашин конак и Харемлук, које је 1765. године саградио Рауф бег Џиноли.
У конаку су живели мушкарци, а у Харемлуку жене с децом. Од 1960. године, Пашин конак је Народни музеј, а Харемлук је препуштен зубу времена.
