Београд је данас центар гастроентерологије

ЕАГЕН обележава 53 године постојања и континуиране активности у ширењу едукације младих гастроентеролога широм Европе и света. Симпозијум у Београду, под именом "Водичи добре клиничке праксе у реалном животу", акредитован је од стране Здравственог савета Србије као међународни симпозијум прве категорије.

Београд центар гастроентерологије

Пробиотиц Excellence Центер је основан као научно истраживачка база управо са циљем да у сарадњи са најпрестижнијим светским научницима доприноси ширењу и размени савремених научних сазнања из области микробиоте. Изузетно нам је задовољство што смо у прилици да данас у Београду угостимо врхунске Европске стручњаке, експерте у области гастроентерологије, ендоскопије и исхране, међу којима је чак 5 ЕАГЕН председника, изјавио је научни директор компаније АбелаПхарм, др сци. Крешимир Гјурачић. 

Медицина напредује само ако је заснована на доказима

Када говоримо о болестима дигестивног система, које су сложене и често захтевају мултидисциплинарни приступ, само терапијске препоруке са највишим нивоом доказа, које су између осталог део најактуелнијих европских смерница, могу бити релевантне, изјавио је на отварању овог стручног скупа проф. др Томица Милосављевић, истакнути гастроентерохепатолог, који је такође био један од председника ЕАГЕНА ( 2015-16).

60% људи има Хеликобактер пилори инфекцију која треба да се излечи 

Проф. др Петер Malfertheiner, специјалиста гастроентерологије, професор на  Универзитету у Магдебургу И у Минхену – Немачка, уредник престижног, међународног научног часописа Дигестиве Дисеасес је поделио своја експертска знања из области Хеликобактер пилори  инфекције и истакао да око 2/3 светске популације има ову бактерију. Инфекција хелико бактеријом је званично препозната као инфективна болест, што значи да сви заражени пацијенти треба да се лече. Maastricht ВИ/Фирензе је стручни европски консензус који је од 2022. Практично поутоказ за дијагностику И лечење ове инфекције у Европи. Терапија је изазовна због стално растуће отпорности бактерије на антибиотике, а разматра се и улога коју ова бактерија и антибиотици имају на цревну микробиоту. Истраживања процењује ефикасност пробиотика у смањењу нежељених ефеката, а резултати указују на препоруку појединих пробиотских култура за које постоје научни докази.  

Хеликобактер инфекција један од највећих фактора ризика за рак желуца

Рак желуца је трећи најчешћи узрок смрти од рака у свету. Европа годишње бележи 136.00 нових дијагноза рака желуца и више од 97.000 смртних случајева који му се могу приписати. Због природе симптома, рак желуца се често открива у каснијој фази, што доводи до ниже стопе преживљавања у односу на друге карциноме. Истраживања су показала да је Хелицобацтер pylori инфекција најважнији је појединачни фактор ризика за малигне промене слузнице желуца.Најновије препоруке кажу да фокус треба ставити на превенцију и рану дијагнозу, како би се на време започело са лечењем, изјавила је проф. др Тамара Matysiak Будник, из института за дигестивне болести из Нанта, Француска.

Особе са нервозним цревима имају другачију микробиоту 

Председник Европске Асоцијације за гастроентерологију, ендоскопију и нутрицију, професор др Дан Луциан Думитрасцу говорио је о хроничној дијареји и синдрому нервозног стомака. Професор каже да пацијенти који имају синдром нервозног стомака имају другачију цревну микробиоту од здравих појединаца, што остаје основа за манипулацију цревним микроорганизмима ради побољшања тегоба. Интервенције у исхрани, влакна и пробиотици су прихваћене опције за лечење.

Равнотежа добрих и лоших бактерија је важна и код других болести

Професор гастроентерологије из Рима, др Лорис Лопетусо, каже да је када говоримо о запаљенским болестима црева, улога "заборављеног органа" - микробиоте црева постала све важнија последњих деценија. Чини се да је равнотежа између добрих и лоших бактерија код оболелих од запаљенских болести црева нарушена, па студије због тога процењују улогу пробиотика у регулацији цревне микробиоте. 

Превенција и скрининг кључни 

На скупу је говорио и уважени професор и директор одељења за гастроентерологију у Медицинском центру за последипломске едукације на Институту за онкологију у Варшави, проф. др Jaroslaw Регула. Професор је указао да дијагностичка процедура ендоскопски скрининг карцинома дебелог црева помаже дугорочно, јер се захваљујући њој промене проналазе у раној фази и услед тога долази до смањења појаве карцинома и смањења смртности. 

На скупу су говорили и професори Тим Vanuytsel из Белгије, Ласзло Herszeny из Мађарске, али и наши уважени стручњаци  попут проф. др Александре Сокић-Милутиновић  из Клиничког центра Србије. 

Скуп су подржали Удружење гастроентеролога Србије, Удружење за гастроентеролошку ендоскопију Србије, Српско удружење за инфламе аторне болести црева (СИБДА), Гастроентеролошка секција Српског лекарског друштва,  Еуромедик-Београд.

Београд је још једном био центар гастроентерологије, али је много значајније то што ће овакви научни састанци и размена искустава са најеминентнијим стручњацима из Европе помоћи нашим пацијентима да имају најбоље и најсавременије лечење у својој земљи.