ТАМО ГДЕ ДУНАВ КЛАДЕ ВАЉА: За њега су се борили Старина Новак и Хајдук Вељко, а сада у ово место хрле туристи (ВИДЕО/ФОТО)
Кладово је градско насеље и седиште истоимене општине у Борском округу, у Србији.
Кладово, општина коју када једном посетите и видите, никада је више нећете заборавити и стално ћете јој се враћати. Како због своје природне лепоте, тако и због бурне и дуге историје самог настанка, развитка и унапређивања саме општине.
Млада, амбициозна и креативна сликарка наиве: Марина Петрик поносно чува културу, историју и лепоту Ковачице на платну (ФОТО/ВИДЕО)
Знате ли ви шта је то "АЈФЛЕЛОВ ШЛАЈЗ"? У Бачкој се крије драгуљ Србије, а његова прича фасцинира! (ВИДЕО/ФОТО)
За њега је чуо цео свет, а потекао је из Ковачице: Овако је Јонаш уз ДЛАНОВЕ И СТОПАЛА импресионирао планету (ВИДЕО/ФОТО)
Наиме, лоцирано на десној обали Дунава преко пута румунске Скеле Кладовеи, на тлу данашњег насеља Кладова постоје реликти праисторијског станишта - остава кремених ножева повезана са продором културе из јужноруских степа током трећег миленијума п. н. е. и остава бронзаних ножева из старијег гвозденог доба.
Под српском управом у континуитету је почев од 1833. г. Важан је транзитни и туристички центар и седиште највећег произвођача електричне енергије. Његови житељи конзументи су српског, влашког, цинцарског, ромског, бугарског, црногорског али и прехришћанског културног наслеђа.
Како је Кладово добило име? Парадокс између доброг и лошег
Према неким мишљењима, Кладово своје име дугује келтској реци за гробље kladiff, будући да је буквално засејано последњим људским стаништима. По другима оно води порекло од речи клад - направа за утамничење људи, у широкој примени у ондашњем затвору, на чије трагове се може наићо у опису старе цркве Светог Георгија из 1735. године.
Верује се да име града потиче из речи кладенац, јер Кладово обилује изворима или из речи клада, од посечених шума, при чему се приговара да су такве сече каснијег датума у односу на прве писане помене имена града.
Под данашњим именом, Кладово се први пут помиње у једном аустријском војном документу у коме је забележен напад хајдука из Влашке на град 1596. године. Међу најстаријим и највреднијим писаним подацима је опис града који је у свом путопису забележио, приликом боравка у Кладову, турски географ и путописац Евлија Челебија.
Насеље са истим именом постоји северно од Москве, у близини Рјабинског језера и верује се да су га основали исељеници из српског Кладова у XVlll веку. Исто име носи предграђе Берлина, за које се сматра да је било станиште лужицких Срба.
Дуга и бурна историја Кладова
Кладово је у ранијим вековима био утврђени град, чији остаци се налазе непосредно пре уласка у савремени град идући Ђердапском магистралом у правцу од Доњег Милановца ка Кладову, и то прво на потезу данашњег бродоградилишта 500 метара узводно од тврђаве Фетислам, на обали Дунава, а потом и у самој тврђави.
Најстарији трагови насеља пронађени су на локалитету данашње циглоцрепане у насељу Пемци, некадашње место Крвава бара. Овде је пронађена занимљива фигура античког бога Дагона, са главом у облику Сунца и телом прекривеним рибљом крљушти.
У кладовском атару налазе се фасцинантни споменици римске културе - Трајанов мост, 5 километара низводно од града и остаци Трајановог пловидбеног канала на Дунаву, потопљени услед изградње Хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап 1971. године.
У близини хидроелектране још постоје остаци одбрамбеног система Форт Елизабет подигнутог од стране Аустријанаца у 18. веку, а преко пута њега све до 1971. године егзистирало је знаменито острво Ада Кале. Најстарији прописи који помињу ово место односе се на царинску процедуру и датирају из 1588. године.
Током српске аутономне управе, у кладовској царинарници службовали су Вук Стефановић Караџић, Капетан Миша Анастасијевић, Сима Милутиновић Сарајлија, Лазар Арсенијевић Баталака.
За ослобођење града од турске власти борили су се Старина Новак, Стефан Продан Штета, Хајдук Вељко Петровић, Хајдук Гика... да би 1867. године након офанзивне дипломатске политике Михаила Обреновића тврђава Фетислам била предата Србима на управу а Елизабетфорт сравњена са земљом.
Тим поводом као Дан града прославља се 26. април, када су представници српске суверене власти ушли у дотадашњу турску тврђаву након доношења султановог фермана о његовој предаји. Већ 1871. г. Светозар Марковић написао је Београд је Србији Кладово, по некима афирмишући сродне спољнотрговинске, хидро и саобраћајне потенцијале два подунавска места, по другима са алузијом на његов тада најупечатљивији знамен - велику страхотну казнионицу - тамницу.
Религија у Кладову
Први забележени религијски кораци огледали су се у политеизму, када су омиљене животиње-тотеми углавном биле ластавице, дивље пловке, голубови, али и у неговању култова божанстава светлости, манифестованих симболима сунца у култури Лепенског човека, кукастим крстовима, затим Дагона, преко Аполона и Дијане, персијског Митре чија светилишта су постојала у Текији и Брзој Паланци.
Од римских богова постоје остаци споменика подигнутих у славу Јануса, Јупитера Долихена, Меркура, Нептуна, Венере, Дијане... Следе поштовања култова словенског Велеса, и исламског мистицизма оличеног у накшибендијском дервишком реду.
Верује се да је као успомена на лик и дело Светог Саве изнад старе Текије од давнина стајао мермерни бели крст. Православно хришћанство одавде је ширио Никодим Тисмански, крајем 14. века, оснивач манастира Манастирица. Његов празник СПЦ слави 8. јануара.
На данашњем месту, усред града, црква је постојала још од 1736. године. Нова црква саграђена је 1856 - 1862. године, тако да се својим торњем издиже изнад насеља и даје месту врло леп изглед, како са Дунава, тако и са пута који води из Брзе Паланке. Темељи нове цркве освећени су 25. јуна 1856. године.
Градска слава је Спасовдан, а поред православних хришћанских обреда, неки религиозни становници Кладова столећима практикују читав низ прастарих обреда везано за култ мртвих, култове здравља и плодности.
Пројекат је финансиран из буџета општине Кладово. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
