БИЛО ВИШЕ ОПЦИЈА ДА СЕ ИЗБЕГНЕ БОМБАРДОВАЊЕ НАТО-а: Ово је једна од њих
СР Југославија је решење 1999. могла да тражи и кроз Резолуцију УН за мир из 1950. године, која је донета поводом рата у Кореји. Она би омогућила да Генерална скупштина преузме улогу Савета безбедности, па да она нареди неке мере, али ни за то није постојала политичка воља.
Борис Кривокапић, професор Правног факултета Универзитета "Унион Никола Тесла“ у Београду, објашњава да када велике силе одлуче да нападну некога, избегавају да то назову ратом.
Српски посмртни обичаји: Сви знате ко су биле НАРИКАЧЕ, а знате ли за ДУШНОГ БРАВА? Њему иде све ПОКОЈНИКОВО
ПОЛИЦИЈА ИЗАШЛА НА УЛИЦЕ, ПОЧЕЛА ВЕЛИКА ПРОВЕРА: Наредних СЕДАМ ДАНА морате испоштовати ОВЕ ТРИ СТВАРИ
ПОЧИЊЕ УПИС ЂАКА ПРВАКА: Од данас и званично постају "школарци"
У прошлости су државе имале право да воде ратове, то је био један од атрибута суверености. После Првог светског рата дошло је до ограничења тог права, а након Другог забрањена је не само употреба силе, већ и претња силом, рекао је Кривокапић и додао да је дозвољена сила само ако се ради о самоодбрани и то по Члану 51. Повеље Уједињених нација и када је реч о колективним мерама које УН предузимају против неке државе агресора.
- Када светске силе имају потребу да воде неки оружани сукоб, онда избегавају да га назову ратом. За њих је то кампања, ангажовање, бомбардовање, операција… Дакле, ако би рекли да су повели рат против некога, онда би били агресори. Многи су заборавили да су УН систем колективне безбедности, организација која треба да притекне у помоћ жртви агресије. У Савету безбедности, који је требало да оцени да се ради о агресији, кључна места била су управо агресорска, од пет сталних чланица три су учествовале у агресији на нашу земљу: САД, Француска и Велика Британија - подсећа Кривокапић.
Још 1999. Кривокапић је објавио књигу "НАТО агресија на Југославију, сила изнад права“, а у новембру исте године су му на стручном скупу о међународном праву у Шпанији све колеге, укључујући и Американца са Харварда, рекли да је то била агресија, нису имали никакву дилему. Ипак, овај добар познавалац међународног права каже да је СР Југославија решење могла да тражи и кроз Резолуцију УН за мир из 1950. године, која је донета поводом рата у Кореји. Она би омогућила да Генерална скупштина преузме улогу Савета безбедности, па да она нареди неке мере, али ни за то није постојала политичка воља.
Оно што је за нас добро, према Кривокапићевом мишљењу, јесте да се ситуација данас умногоме променила у односу на ту 1999. и да се и даље мења.
- Више не живимо у униполарном свету са једним центром моћи, сада велике силе контролишу једна другу, што је у интересу целог света - додаје овај стручњак за међународно јавно право.
Што се тиче појединих замерки да је требало да радимо више на прикупљању доказа како бисмо могли да тужимо НАТО, Кривокапић каже да нама докази нису потребни и да је само отпочињање акције довољан доказ агресије.
- Људи обично имају негативан однос према међународном праву и питају се како је ово могло да нам се догоди, али живот није праведан. У међународним односима много тога функционише добро, али се понекад догађају екцеси када се право драстично крши, што се десило и нама - каже професор Кривокапић.
СУНЧАНИ ПОНЕДЕЉАК ЈЕ ПРЕД НАМА, ипак не радујте се ЛЕТУ УНАПРЕД: Промена времена је ВЕОМА БЛИЗУ!
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ЛЕГИТИМАЦИЈУ! Данас креће ПРОБНИ ПОПИС! Ево шта ће вас све питати!
НОВА ОПАСНОСТ: Секте у Србији све више ВРБУЈУ нове чланове ПРЕКО ИНТЕРНЕТА, упозоравају стручњаци!
Тужба против Алијансе је, према мишљењу професора Кривокапића, нереална, јер бисмо теоријски могли да тужимо НАТО државе Међународном суду правде.
- За њега је специфично што стране у спору могу да буду само државе, али да би друга страна ушла у спор, она мора да се сагласи. Према томе, ми можемо да тужимо САД, а они могу да кажу да не желе да се "играју са нама". Друга опција је да тужимо те земље пред својим судом, али нећемо остварити пресуду, него ћемо само покварити односе. Трећа опција је да појединци туже земље пред Европским судом за људска права, али ни ту нећемо постићи никакав успех. На крају нам остаје још једна могућност која је је истоветно осуђена на пропаст, а то је да тужимо државе НАТО-а пред њиховим судовима - закључује Борис Кривокапић.
