"Био је добар човек, ког живот није мазио" Комшиница настрадалог у трагедији у Новом Саду описала његове последње тренутке: "Изашао је из аутобуса и сео на клупу..."

Надстрешница која се налази на улазу у зграду станице, из за сада непознатог разлога, пала је у петак неколико минута пре подне и затрпала путнике који су чекали превоз. Испод рушевина извучено је 14 жртава, а приликом пада тешко су повређене три особе.

Комшиница страдалог каже за Курир да су заједно седели у аутобусу када је у петак отишао за Нови Сад.

- Много ми га је жао. Био је добар човек, ког живот није мазио. Разболео се, ишао је да оперише гласне жице, али су му установили да има рак грла... Претужно - каже она у једном даху док излази из продавнице и наставља:

- Био је болестан, али се борио, није одустајао. Али видите како је на крају окончао. Велика трагедија, велика.

Комшиница покушава да сакрије сузе које теку низ лице за страдалим комшијом, коме ће ићи и на сахрану. 

 - Видели смо се у петак, непосредно пре него што је пала надстрешница. Ушли смо у аутобус који је из Буковца ишао до града. Било је то око 11.10 сати. Теже је говорио, али смо попричали и рекао ми је да иде код ћерке у посету. Ишао је за Каћ. Питала сам га како се држи због болести, рекао ми је: "Не дам се ја још." Нашалили смо се, биле је у аутобусу још неколико комшија - каже наша саговорница.

- Нисам знала да је то последњи пут да га видим. Ово је велика трагедија за све нас, не само Новосађане, него и за целу земљу.

Наша саговорница се потом осврнула на његову погибију тог дана.

- Изашао је из аутобуса и сео је, колико се сећам одмах на клупу. Новине је купио код нас у продавници. А ја сам отишла до пијаце где сам убрзо чула да се десила трагедија. Сумњала сам да ли је жив, јер се ту чека аутобус за Каћ - каже она и додаје да је имала црне слутње и за остале комшије за које је мислила да су били у тренутку трагедије испод тенде.

- Ми, мало старији, волимо да седимо на тим клупицама. Обично носимо неке кесе из града, па нам је ту згодно да седимо и предахнемо. Ето, он је сео да не стоји док чека превоз, неко га је чекао, а он није дошао. Кад сам се вратила на станицу, затекла сам рушевине, толико људи који јуре негде, била сам потпуно изгубљена.

Како нам је потом објаснила, касније је сазнала да је њен комшија настрадао. 

О незапамћеној трагедији причао је и његов син  који нам је у потресном разговору открио како је сазнао за несрећу.

- Чуо сам да се десила несрећи око подне, а два сата касније сам сазнао да је тата погинуо. Био сам у аутобусу када ме је позвала полиција. Изашао сам из превоза, сачекала ме је патрола. Три полицајца, били су љубазни изјавили су ми саучешће - каже он, док му рођаци и приајтељи изјављују саучешће. Он нам је затим објаснио, да је ишао и да идентификује тело.

- Верујте, то што сам тамо видео, то не може да се опише, објасни... Све породице страдалих дошле су у суботу у исто време да препознају најмлијије. Идем ходником, а не знам шта ме држи да ходам. То је нека језа, не знам, тај неки осећај. Не знаш шта ћеш затећи. Мој тата је био у соби број пет, а док сам ишао ходником ка тој просторији крајичком ока видео сам у соби број три - тело детета. Боже, која туга. То што сам видео, то је... - каже потресним гласом његов син док брише сузе.

- Од њих ништа није остало, ништа! Тату сам препознао по сату, то је једино што сам могао да идентификујем. Видео сам му главу, то је он, видео сам га лежи покривен.

Србија Данас/Курир/Бранка Травица