БИО ЈЕ НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ СРБА, а умро је на данашњи дан! Ево где је завршило ЊЕГОВО СРЦЕ!
На данашњи дан 1929. године у Београду је умро Рудолф Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани.
Као криминолог истакао се радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.
Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у немачкој покрајини Баден.
Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, када је и изабран за асистента, а потом је постао признати доцент за ту област на Универзитету у Лозани.
ЛУКСУЗНИ ХОТЕЛИ У ГРЧКОЈ ВЕЋ ОД 486€ ЗА ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ!
Хрвати кукају због ПОРУКЕ НАВИЈАЧА: Ово је ДУЧИЋЕВА ПЕСМА која је била ИНСПИРАЦИЈА ДЕЛИЈАМА!
НАОРУЖАНИ СМО ДО ЗУБА: Највише оружја по ГЛАВИ СТАНОВНИКА имају САД, а одмах иза је СРБИЈА
За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.
Године 1912, за време Првог Балканског рата, био је репортер у Солуну. На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.
Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске "Газет". Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и "кварио" пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.
Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.
Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе.
Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу.
Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и политичком животу повукао се пред крај живота из свих јавних функција.
У септембру 1928. године Рајс је намеравао да оде из Краљевине СХС. У интервјуу за тадашњу "Политику" рекао је да свако стрпљење има својих граница, те да је и његово исцрпљено до најдаљих граница.
- Мој рад се толико омета и багателише, да ми се довољно ставља на знање како вам више нисам потребан - рекао је тада Рајс.
Живео је скромно у својој вили "Добро поље" у Београду, гдје је и умро 8. августа 1929. године у 4.30. Узрок смрти био је мождани удар као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром Миланом Капетановићем који га је према неким сведочењима опсовао.
Дан касније у 15.00 часова његово тело је пренесено у Општу државну болницу, где је, према његовој последњој жељи, требало да се извади његово срце и преносе на Кајмакчалан.
Посмртни остаци Рајса пренесени су у Официрски дом, гдје су били изложени све до сахране, 10. августа, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу.
Сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду.
Његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни, која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату, писало је: "Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана златно срце спава, пријатељ Срба из најтежих дана, јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком` нек је слава".
У току и након рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије. Пред крај живота, 1928. године објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом "Шта сам видео и проживео у великим данима", а прие тога, 1924. године објављује "Писма са српско-македонског фронта (1916-1918)".
Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге "Чујте Срби!", на француском језику. Књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација "Др Арчибалд Рајс" из Београда и Шабачко-ваљевска епархија.
ОТВОРЕНО ПИСМО: Одговор др Зорана Бекића начелници онкологије др Даници Грујичић
ПОТПУНО ГОЛА У КАДИ! Снежана Савић показала све своје облине, а о овој врелој сцени бруји цела Србија (ФОТО)
ОВО ЈЕ КРСТАТА ЏАМИЈА: Богомоља Православаца и Муслимана! (ФОТО)
Доктор Арчибалд Рајс 1926. године постао је почасни грађанин града Крупња. Исте године југословенски министар и генерал Душан Трифуновић прогласио га је почасним капетаном Прве класе пешадије Војске Краљевине СХС.
Неколико улица у Србији и Републици Српској носи његово име. Широм Србије и Републике Српске откривена су спомен-обележја у знак признања српског народа делу Арчибалда Рајса.
Кућа у којој је живео до смрти, а налази се у Београду, у Булевару војводе Мишића 73, код Цареве ћуприје проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.
(ВИДЕО) Мистериозна организација из "Да Винчијевог кода": Раде у тајности, има их јако мало, а када згреше СУРОВО СЕ САМОКАЖЊАВАЈУ
