"БИТИ МЕДИЦИНСКА СЕСТРА У ДОБА КОРОНЕ" Написала ПОТРЕСНУ ПЕСМУ у којој је сажет сав ужас короне!
Неуморна борба медицинских радника за здравље свих оних који су имали ту несрећу да се сусретну са корона вирусом, и даље траје.
Међу њима је и Душанка Сунајко, медицинска сестра која је, како каже, за 27 година рада први пут морала да отвори боловање. Била је заражена корона вирусом чак два пута, а о борбу ње и њених колега успела је да преточи у стихове.
Прелазак на online трговину – једина нада за вашу фирму?
ХУМАНОСТ БЕЗ ГРАНИЦЕ! Пензионер из Умчара продао кућу и сав новац дао за лечење једногодишње Миње Матић!
ЗАШТО ВИТАМИН Д ТРЕБА УЗИМАТИ ПОПОДНЕ? Др Тарабар открива како да пробиотицима побољшате имунитет! (ВИДЕО)
- Радим на хемодијализи 25 година. Проживела сам рат од 1991. до 1995. године у Хрватској, бомбардовање у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" и сада опет пандемију у КБЦ "Др Драгиша Мишовић". Песму сам написала у априлу, када сам радила у респираторној јединици дијализирајући пацијенте. Иначе сам два пута била заражена корона вирусом. У фебруару/марту и крајем октобра, када сам добила пнеумонију и први пут отишла на боловање у свом радном веку од 27 година - написала је Душанка Сунајко редакцији "Телеграфа".
Ево песме коју је написала Душанка Сунајко:
"Бити медицинска сестра у доба короне"
Бити медицинска сестра у ово неочекивано време
Носи велико бреме.
Постављамо много питања;
Да ли је ово сан?
Да ли стиже нови дан?
Да ли је ово било,
Или нам се само снило?
АПРИЛ,
Месец пролећа,
Требало би да све цвета, расте, смеје
И живи.
АПРИЛ 2020.
Месец беспомоћи,
Месец борбе, туге, суза и питања.
Сваки дан
Улазиш у "собе смрти",
Собе у којима је светлост далеко
А Сунце још даље.
Медицинска сестра је човек, професионалац,
Мајка, кћерка.
Сваки губитак у "соби смрти" је боли,
Проживљава га на најтежи начин,
Као мајка, кћерка, сестра, унука.
Нема тих речи које могу описати
АПРИЛ 2020.
Нема тих суза које могу оплакати
Све те несрећне људе.
Нема те туге која може
Излечити све те ране.
Нема тих људи који могу схватити
Нас, медицинске сестре што смо гледале,
Радиле, проживљавале и проживљавамо.
Нема тих речи које могу описати
Нашу борбу за сваки удисај пацијента и његов живот.
Нема тих речи које могу описати
Наш осећај после изгубљене битке.
Нема тих речи које могу описати
Нашу борбу и победу над смрћу.
Многе смо се са тим вирусом у себи
Бориле против њега за друге.
Многи здравствени радници су изгубили битку
у тој борби
(Слава им и ХВАЛА!)
"БУДИМО БОЉИ ЉУДИ,
ВОЛИМО СЕБЕ И ПОШТУЈМО ДРУГЕ.
БУДИМО БОЉИ ЉУДИ,
ЈАЧИ ОД ЗЛА И СМРТИ!"
