Бивши директор врањске телевизије преминуо од канцера: Још једна жртва НАТО бомби?

Синиша Митић (65), актуелни председник Окружног одбора СПС-а преминуо је у Врању од карцинома плућа, а врањска чаршија је његову смрт одмах довела у везу са НАТО бомбардовањем. 

У време бомбардовања брда Пљачковица 1999. године, Митић је као тадашњи директор Радио телевизије Врање, након што је гађан репетитор са осиромашеним уранијумом, са техничком екипом РТВ Врање отишао право на то брдо.

- Ја тада нисам био присутан када се све одиграло, нисам био у тој смени, али су ми колеге причале. РТВ Врање је на Пљачковици имала своје предајнике, радијски и телевизијски, одмах, поред РТС-овог репетитора, који је био главна мета НАТО бомбардера - прича један од тадашњих радника телевизије.

Према причи колега, директор Митић се са људима из технике одвезао на Пљачковицу да види да ли је нешто од опреме "преживело" и да ли може да се оспособи да се даље користи.

- Међутим, тамо нису затекли ништа што је могло да се употребљава поново, све је било уништено, сви предајници, сва могућа опрема. Тада нисмо ни знали да је Пљачковица гађана осиромашеним уранијумом. У годинама које су уследиле, сви који су били тада на Пљачковици су стрепели од оваквог развоја догађаја, а нарочито након смрти радника "Водовода", који су ишли да чисте терен који је гађан НАТО бомбама - прича овај Врањанац.

Сунца ни на видику: Данас нестабилно време, киша неће заобићи ни ОВЕ делове Србије!

Он додаје да је Митић са техничарима РТВ ишао после овога још неколико пута на Пљачковицу, али да нико од њих није имао појма да је та локација опасна и да тамо не би требало да се одлази без заштитне опреме. 

Митић није једина жртва НАТО бомбардовања у Врању, тврди Телеграф, јер је слична судбина задесила раднике врањског "Водовода". Седморица од осморице радника који су били ангажовани да поставе заштитну ограду око бомбардованог репетитора РТС-а на Пљачковици 1999. године, умрли су касније од карцинома плућа и дебелог црева.

Њихове породице то доводе у везу са чињеницом да су они удахнули радиоактивне честице које су се налазиле у бомбама са осиромашеним уранијумом. Приликом одласка на Пљачковицу радници "Водовода" нису имали никакву заштитну опрему.

Божидар Ђорђевић, донедавни извршни а у време бомбардовања технички директор "Водовода", потврдио је, да су радници који су ишли на Пљачковицу убрзо након бомбардовања, у годинама које су уследиле умрли, иако нису били стари, а у моменту ангажовања нико од њих није имао више од 50 година.

- Ми смо добили задатак од Ратног штаба, да пошаљемо групу људи да оивичи тај бомбардовани простор. Тада су нам гарантовали да на Пљачковици нема опасности и да људи неће да улазе у део који је гађан, већ да само ограде тај простор. Ти људи су отишли без икакве заштитне опреме јер је речено да нема потребе за тим, јер они неће улазити у гађани простор, већ ће само поставити стубиће и траке да се обележи тај део брда - сећа се Ђорђевић.

Он додаје да су сви радници који су отишли на Пљачковицу били у том моменту млади, у просеку су имали 30-ак или 40-ак година, јер је у предузећу пракса да када напуне 50 година буду распоређени на послове који не захтевају велико физичко оптерећење.

Милошевић имао аферу са нашом ПОЗНАТОМ ГЛУМИЦОМ? Открила му који официр га је ИЗДАО

Према расположивим информацијама, први радник који је преминуо био је М. Ј, који је одмах после бомбардовања добио рак плућа, а умро је 2004. године у 52. години живота. Друга жртва је Г. М, који је умро 2009, у 46. години живота од рака плућа. Радници "Водовода" су, према причи чланова њихових породица, на бомбардованој Пљачковици проводили пуно радно време, јели су и пили на брду, све време док нису завршили посао.

- Када се у годинама после бомбардовања сазнало да је Пљачковица гађана муницијом са осиромашеним уранијумом, били су свесни шта их чека. То су им наговестили и лекари код којих су одлазили на систематске прегледе, указујући им да ће се карцином јавити најкасније за десет година, што се и обистинило - причају чланови породица.

Према званичним подацима, на југу Србије је од 2002. до 2006. године урађена деконтаминација терена, на четири локације које су бомбардоване осиромашеним уранијумом, па и на самој Пљачковици. Све што је пронађено, уклоњено је и смештено у складиштеним просторима "Нуклеарних објеката Србије".

Управо те три године чекања на деконтаминацију, дале су повод широј јавности да у везу доведе чињеницу да је Врање са широм околино лидер у Србији по броју оболелих од нових врста карцинома и броју малигнитета уопште, као и смртности од ове болести.

Према ранијим подацима Завода за јавно здравље, у 2006. години у Пчињском округу забележен је пораст оболелих од малигних болести. Те године су регистрована 743 пацијента, а већ у годинама које су уследиле, забележено је 520 нових случајева оболелих од канцера. Највећи пораст у том периоду бележи се код броја оболелих од малигних тумора плућа и органа за варење, и то за за око 24 одсто.

Србија је пре два месеца формирала два радна тела која би требало да се баве истраживањима последица НАТО бомбардовања, али још увек нема конкретних корака на терену, барем не у Врању, које је одређено за стартну позицију у прикупљању доказа.