ВЕЧЕРАС ЈЕ БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ: Верници поштују ова правила, а за НЕУДАТЕ ДЕВОЈКЕ важи једно посебно
У ноћи уочи Богојављења, по народном веровању, отвара се небо и на њему се указује Бог у свој својој величини
Српска православна црква и њени верници 19. јануара обележавају велики празник Богојављење. Тог дана се завршава период "некрштених дана", а у ноћи уочи празника, по народном веровању, отвара се небо и на њему се указује Бог у свој својој величини.
ВИРУС ЦИЉА ДЕЦУ? Пуне педијатријске амбуланте, у појединим домовима здравља трећина пацијената су НАЈМЛАЂИ, ЧАК И БЕБЕ
АНТИЦИКЛОН КРЕЋЕ СЕ КА СРБИЈИ - СТИЖЕ ЈАКО ЗАХЛАЂЕЊЕ: Метеоролог Чубрило изнео дугорочну прогнозу - многима се неће свидети (ФОТО)
ОГЛАСИО СЕ СУДСКИ ВЕШТАК ПОВОДОМ СНИМКА НА КОМ ЈЕ МАТЕЈ: "Тон је наређивачки", поменуо и пуцањ
Према веровању, на тај дан је божји глас, у виду Оца, Сина и Светог духа, објавио да је Исус његов син, па одатле и потиче идеја да је у ноћи између 18.и 19. јануара потребно погледати у небо и замислити једну жељу, а верује се да се девојкама на небу указује лик онога за кога ће се удати.
Богојављенска ноћ је везана и за многе магијске и ритуалне радње, паганске обреде и гатања која су се у неким крајевима задржала и до данас.
У нашем народу на овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна. Ово освећење воде се врши два пута годишње – на Крстовдан и на Богојављење, имплицирајући том приликом крштење Исуса Христа у реци Јордан.
Освећењу воде присуствује велики број верника, а освећену воду окупљени потом носе у своје домове, чувајући је преко године.
Богојављенска водица се, по веровању користи у случају неке огромне потребе, попут тешких болести и представља чудотворан лек. Она се, према веровању, не може покварити.
Уколико и даље у кући имате прошлогодишњу Богојављенску водицу, потребно је да је проспете у реку, бунар, башту, или било где где је неко неће нагазити и "испрљати".
Према народном веровању, освећењем куће на Крстовдан и воде на Богојављење терају се зли духови и нечисте силе које су биле присутне у њеној близини у периоду "некрштених дана" који траје од Божића до Богојављења.
У појединим крајевима, девојке или жене одлазе на извор рано ујутру да захвате воду, а при томе је битно да нико, или ништа пре тога није додирнуло воду, односно да буде "неначета". У сеоским срединама постојао је обичај да труднице узимају гутљај Богојављенске водице, како би се лакше породиле.
У извор или текућу воду, баца се, том приликом зрневље пшенице или кукуруза, уз речи: "како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве", а онда су се жене враћале својим кућама са водом у коју су претходно потопиле босиљак, јер он помаже при освећењу воде.
У неким крајевима Србије је постојао и обичај да се богојављенска вода даје осталим укућанима да пију "преко секире", за шта се веровало да ће донети мир и слогу током целе године.
На Богојављење, људи се поздрављају речима "Христос се јави" а отпоздрављају са "Ваистину се јави".
У многим срединама задржао се обичај пливања за Часни крст, када многи верници на Богојављење улазе у ледену воду, док у неким крајевима три пута зарањају у њу, ради очишћења од греха.
Још један обичај, који се задржао само у сеоским срединама, сугерише да се на Богојављење изађе напоље, на ветар, изнесе мало пепела и просипа около, што наводно одређује који је ветар „победио“ на Крстовдан. Уколико “победи” источан ветар, година ће бити сушна, ако је западни ветар у питању година ће бити повољна, а ако дува северни ветар верује се да ће година бити ледена.
Овом великом празнику претходи Крстовдан, први дан поста после божићних празника, а одмах следећег дана, 20. јануара, слави се и Свети Јован Крститељ, који је Исуса крстио на реци Јордан.
