"БОРИТЕ СЕ ЗА ВАЗДУХ КАО ДА СЕ ПЕЊЕТЕ НА ХИМАЛАЈЕ: Стефан из Куршумлије лавовски се борио против вируса
Стефан из Куршумлије, испричао је своју причу и борбу против короне.
У тренутку када се цео свет бори против корона вируса, исповести оболелих, као и оних који су болест прележали може бити од велике помоћи и користи као вид савета како да, пре свега заштитимо себе, а онда и нама блиске људе, али и колико је поштовање мера битно у овој тешкој и мучној борби за све нас.
Стефан из Куршумлије, испричао је своју причу и борбу против короне за наш портал.
- Моје тегобе почеле су у виду повишене телесне температуре која се кретала од 37.2 до 37.8, малаксалост, губитак апетита, губитак чула мириса, укуса, несносне мучнине, дијареја, кашаљ и отежано дисање - речи су овог момка.
СТРОГЕ МЕРЕ ЈОШ НЕДЕЉУ ДАНА: Каква је тренутно епидемиолошка ситуација у Новом Саду?
"НЕЋУ ЗАБОРАВИТИ СТРАХ У ЊЕНИМ ОЧИМА, И ЈА САМ СЕ ПЛАШИЛА" Исповест цимерке преминуле труднице из КЦ Ниш
НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ НЕШТО ПОТПУНО НОВО О КОРОНА ВИРУСУ: Још је лукавији него што се мислило до сада
- У ковид амбуланти у Дом здравља Куршумлија јавио сам се 27. јуна одмах сам прегледан и одрађена ми је сва неопходна дијагностика - додаје Стефан.
- Пошто имам проблеме са алергијама и слабијим имунитетом мислио сам да је реч о томе, међутим, већ од 28. јуна моје стање креће да се погоршава. Био сам везан за кревет у смислу да само спавам уопште не устајем, у полу коматичном стању, ништа не једем, не пијем, имам температуру и несносне мучнине као и презнојавање. Сва храна ми се гадила и ништа нисам могао јести. Борите се сваке секунде за ваздух као да се пењете на врх Хималаја, а болови у грудима и пецкање уз све наведене симптоме постајали су све јачи. Од несносних болова у стомаку уз мучнине, нагон на повраћање и презнојавање током ноћи лежао сам на патосу собе, а екипа Хитне медицинске помоћи Дома здравља Куршумлија долазила је да ми да инјекцију диклофена, међутим ништа није могло да ублажи несносне мучнине - говори Стефан и додаје:
- У понедељак 29. јуна у ковид амбуланти Дома здравља у Куршумлији узет ми је ПЦР тест, и ако сам био у лошем стању толико да нисам могао да стојим на ногама, нисам ни слутио да ће ми тест бити позитиван, међутим, 1. јула поподне јављено ми је да је тест позитиван - прича Стефан.
- За мене као младу особу то је у првом моменту био велики шок, неверица, и живот се од тог момента мења за 360 степени. Од тог тренутка сваке секунде креће борба за живот. Лавовска борба са нечим што је непознато - рекао је Стефан.
- Натерао сам се да мислим позитивно. Паника нема смисла. У томе су ми као и касније током лечења помогли прави и искрени пријатељи, јер у оваквим ситуацијама видите ко вам је прави пријатељ и они буду од великог значаја. Већ другог јула након поновног трећег по реду прегледа у ковид амбуланти у Дому здравља у Куршумлији, након урађене лабораторије услед погоршања стања хитно сам пребачен и хоспитализован у Општу болницу "Др Алекса Савић'' у Прокупљу која је ковид центар за Топлички округ. Ту сам на лечењу провео 7 дана - говори овај борац.
- Седам дугих дана и ноћи лавовске борбе за сваки дах, од болова које сам имао превијао сам се на поду болничке собе тражећи позу у којој ми је макар мало лакше, али ни једног тренутка као ни пре тога у животу нисам помишљао да одустанем, већ само да победим - рекао је Стефан.
- Првих неколико дана у болници био сам у лошем стању. Само сам спавао, а мучнине су биле несносне, борба за дах сваке секунде, подмукли бол у гудима у виду пецкања, кашљуцкање, дијареја, уз изгубљено чуло мириса и укуса. На одељењу је било више млађих него старијих особа - рекао је Стефан.
- Током ноћи које су биле додатно теже чуло би се како се особе прикачене на кисеоник боре за живот, за ваздух, док сестре и техничари усред ноћи под пуном опремом неуморно исцрплејни трче болничким ходником и вуку тешке боце са кисеоником до пацијената. Посебно ме је дирнуло то што су две собе на одељењу биле остављене за медицинске раднике који пружају свој максимум у овој борби, који се максимално труде и залажу око сваког пацијента - рекао је.
- Од силне опреме коју неуморно носе медицински радници могао сам да им видим само очи, брижне очи, и да им чујем глас. Они су ми уливали наду - говори Стефан.
Поред храбрих лекара и медицинских радника, на мене је утисак оставила и сервирка у болници која би ми увек долила више хране јер сам годиште њене деце, "мораш јести да се опоравиш''. Знате они су сви један велики тим, који спашава наше живот, тим који ради по 12 сати. Тим који кући чека породица деца, ризикују своје животе зарад пацијената, они су хероји, нажалост тога није свестан онај ко на својој кожи не осети и не види како им док стоје поред мог кревета и прикључују ми инфузију капље зној, а исто се дешавало и са лекарима у ковид амбуланти у Куршумлији, као и на визити у прокупачкој болници, док прегледају цури им зној из опреме. Наши хероји - говори овај младић.
- Лекари и медицинско особље раде даноноћно уз пуну опрему, а тестова има довољно, међутим одговорности људи не и то ми је жао, јер је ово најгоре искуство у мом животу и не бих то пожелео никоме, зато апелујем на поштовање прописаних мера струке и надлежних органа како не бисте завршили у болници и борили се за ваздух и живот као што сам ја - савет је овог младића.
- Након 19. дана лавосвке борбе сада сам негативан, корона је побеђена, али борба се наставља, јер сада након најмањег напора у кући осетим замор и губитак даха, а често и пецкање у грудима, од стране лекара ми је речено да је за опоравак организма потребно најмање месец дана. Желео бих овим путем да се захвалим свим дивним лекарима, медицинским радницима, али и мојим правим пријатељима који су уз мене, сами ће се пронаћи. У мом случају руковања, грљења и љубљења није било, па је највероватније реч о удаху. О свему овоме спреман сам да јавно говорим у циљу подизања свести људи, како би поштовали мере надлежних и тиме штитили себе, али и своје друге - рекао је Стефан за крај.
"НЕЋУ ЗАБОРАВИТИ СТРАХ У ЊЕНИМ ОЧИМА, И ЈА САМ СЕ ПЛАШИЛА" Исповест цимерке преминуле труднице из КЦ Ниш
"ДОК НАШИ ЉУДИ НЕ ВИДЕ НЕКОГ СВОГ ОБОЛЕЛОГ, НЕ ПОШТУЈУ МЕРЕ": Др Кон никад оштрије о поштовању правила
СЕЋАТЕ ЛИ СЕ ПРОФЕСОРА КОЈИ ЈЕ ОДРЕДИО КРАЈ ЕПИДЕМИЈЕ? Сада се поново огласио, подаци кажу да је ОВАЈ ДАТУМ кључан
УПЕКЛО ЈЕ СУНЦЕ ОД РАНОГ ЈУТРА: Кренуле су паклене врућине, крајем недеље очекују се нагле промене
"Људи су умирали као сунђер исцеђен од крви" Тешко сећање др Миомире на епидемију вариола вере
