БРИГУ О ВИШЕ ОД 7.000 ДЕЦЕ ВОДИ ДРЖАВА Шта се дешава са бебама које родитељи НАПУСТЕ и каква је процедура за УСВАЈАЊЕ?
Стучњаци одређују који пар највише одговара одређеном детету.
Више од 7.000 деце у Србији смештено је у хранитељске породице‚ а њих 600 чека "нове родитеље", подаци су Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
"Посао" хранитеља у нашој земљи тренутно обавља око 4.200 породица које подижу децу од колевки па све до зрелог доба, али и поред тога велики број деце је и даље под старатељством државе смештен у некој од државних институција.
Ситуација која се догодила прошле недеље када је мајка тек рођену бебу оставила умотану у кеси у контејнеру у Жаркову покренула је питање шта се дешава са бебама које родитељи овако напусте?
- Истовремено се покреће поступак стављања детета под привремено старатељство и поступак хитног смештаја у породицу сродника (ако је има, ако жели и ако су подобни да се о детету брину) у хранитељску породицу или установу социјалне заштите, што зависи од узраста и здравственог стања у ком се дете налази. Поред ова два поступка, полиција покушава да пронађе родитеље, ако су непознати, или сроднике, подноси се и кривична пријава против родитеља уколико се и када се пронађу и утврди њихов идентитет. Након што се утврди идентитет родитеља, Центар покреће судски поступак за лишење родитељског права и уколико се родитељ лиши родитељског права, за дете се тражи најадекватнији и за њега најбољи облик трајне заштите - наводе у Центру за социјални рад.
ПОРТО CARRAS РЕСОРТ СЛОБОДАН ВЕЋ ОД СУТРА ПО ЕКСТРЕМНО НИСКИМ ЦЕНАМА!!
ГРЦИ СУ НАМ ЗВИЖДАЛИ, АЛИ МИ СМО ОПЕТ УЗЕЛИ ЗЛАТО: Легендарно финале 1998. са Русима (ВИДЕО)
СРБИЈА ЈЕ ПРВАК ЕВРОПЕ: Надамо се да ће и Салетови ОРЛОВИ кренити путем БАСКЕТАША
КОШАРКАШКИ БОГ ЈЕ БИО ПРАЈА: Некада НАЈЛЕПША спортисткиња Југославије је ОСВОЈИЛА његово срце
Орган старатељства ради процену потреба сваког детета посебно и у односу на процењене потребе планира даљу заштиту.
- Најпре се процењују и испитују могућности збрињавања детета у породици порекла, сродничкој породици, па уколико то није случај дете се даје на усвајање, односно хранитељску породицу или установу социјалне заштите. Уколико се утврди да родитељ који је напустио једно или више деце има још деце за свако дете се обезбеђује за њега најбољи облик заштите. Уколико то дете има сроднике најпре се процењује да ли сродници могу, желе и да ли су подобни да се старају о детету, уколико то није случај смештају се у хранитељску породицу или установу социјалне заштите - кажу у Центру за социјални рад.
Веома често се дешава да се дете због здравствених проблема остави у породилишту јер су родитељи престрављени тешким дијагнозама и озбиљним лекарским прогнозама. Међутим, дешава се да мајке које су оставиле бебе у породилишту после неколико месеци предомисле и желе своје дете натраг.
Сложена процедура усвајања малишана
Иако око 764 пара чека на усвајање деце у протеклих пет година из "Звечанске" је усвојено само пет беба, а прошле године само две. Бржем и чешћем процесу усвајања деце одмаже јако сложена процедура.
Скицирајући пут којим деца стижу у хранитељске породице в.д. директор Центра за породични смештај и усвајање Београд Мирјана Новаков каже да највећи број малишана долазе из биолошких породица у којима су продични односи до те мере поремећени да је неопходно измештање детета из таквог окружења.
Само током последње године 23 новорђенчета је из породилишта отишло у хранитељске породице, а статистика ове социјалне установе говори да сродници у трећини случајева постају в.д. хранитеља. Најчешће су то баке и деке јер су то особе са којима деца имају најближе емотивне односе.
- Селекција хранитеља је веома строга и захтевна јер не смемо дозволити да трауматизовано дете поверимо на старање особама које немају капацитета да их гаје на адекватан начин. Хранитељство није лак ни забаван задатак већ је специфично, тешко и одговорно занимање које се обавља у сарадњи са саветницима Центра за хранитељство, а о озбиљности довољно сведочи податак да чак петина деце у породичним смештајима има сметње у развоју - наводи Новаков.
Према Закону о управном поступку процедура утврђивања опште погодности родитеља за усвајање траје три до четири месеца. Суштина тог процеса је да се утврди профил личности родитеља и њихова мотивација за усвајање, а након тога стучњаци одређују који пар највише одговара одређеном детету.
Како Новаков наводи увек се води рачуна да се у исту породицу смештају браћа и сестре, али и да се у никада више од троје деце не смешта у породицу јер то исцрпљује васпитне потенцијале хранитеља.
Просечна дужнина боравка малишана у хранитељској породици је између једне и три године, али нису тако ретки ни случајеви у којима деца у хранитељским породицама проведу цело детињство и младост.
Ко најчешће усваја децу?
У Србији постоје четири центра за породични смештај деце - у Београду, Нишу, Крагујевцу и Ћуприји, а подаци говоре да највећи број хранитељских породица живи у Милошевцу, Јадранској Лештини, Чортановцима, Инђији, Старој Пазови, Суботици, Сурчинум Бољевцу и Обреновцу.
Драган Вулевић, посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наводи да је током последњих 14 година чак 207 малишана до добило америчке, шведске, канадске, шпанске и пасоше бројних европских земаља.
Око 150 од којих њих 145 има здравствене сметње штићеника дома у Звечанској улици у Београду чека усвајање.
ПОТПУНО СУ ПОЛУДЕЛЕ ЗА СРБИМА: Из далеке ЕГЗОТИЧНЕ ЗЕМЉЕ долазе да се удају, а ево шта их НАЈВИШЕ ПРИВЛАЧИ
ШТА СВЕ ЧЕКА ЂАКЕ У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ? Од засађивања биљака у дворишту до коришћења мапе и увођења НОВИХ ПРЕДМЕТА
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Ево на колико слободних дана родитељи првака имају права
У протеклих 13. година највише деце је усвојено 2014. године када је 196 малишана пронашло нови дом, док је најмање деце усвојено прошле године, само њих 98. До 7. августа ове године усвојено је 64 малишана, од којих је њих 11 добило иностране пасоше и отишло са породицама ван Србије.
Хранитељи за издржавање једног детета добијају од 26.434 динара, а за свој рад накнаду од 18.000 динара. Осим тога дете од државе добија месечни џепарац у износу од 4.208 динара као и 3.692 динара за трошкове превоза
БОНУС ВИДЕО: ЈЕЗИВО! Експеримент је показао да 15 од 17 деце одлази са потпуним незнанцем, а ово су начини на које КИДНАПЕРИ МАМЕ ДЕЦУ
