Цела Србија плакала због Виктора, а ево шта се догодило на Божић: Анонимни добротвор учинио нешто невероватно док породица чека изградњу новог дома

Тачно 103 степеника смо се пењали до стана. Знам то добро, а верујте ми, знају и деца! А сада је то друга прича. Имамо лифт, дом здравља видимо с прозора, а стан има чак 70 квадрата... До пре годину дана то нисмо могли ни да сањамо.

Овако започиње причу Горан Стевановић из Ниша, самохрани отац троје деце - Василије (9), Виктора (13) и Андреје (17).

Андреја је рођена без главних потколеничних костију и имала је до сада 28 операција, док је Виктор за седам месеци имао четири због ишчашења колена.

Обоје отежано ходају, а доскора су били приморани да се до петог спрата, станчића од једва 30 квадрата са све терасом, пењу пешке јер у згради нису имали лифт.

Отац Горан је постао једини стуб породице кад их је 2019. мајка напустила. Брине се о деци, кући, води их код лекара, неретко их је сам носио уз и низ степенице... За њихову тешку борбу чула је цела Србија након што је хуманитарна организација "Срби за Србе" покренула акцију прикупљања пара како би им била изграђена кућа.

Захваљући добрим људима, новац је прикупљен у рекордном року, а KK Црвена звезда, чији су Стевановићи велики навијачи, прикључио се акцији и купио плац у нишком насељу Чалије.

Док кућа не буде изграђена, Горану и његовој породици је добротвор, који је желео да остане анониман, уступио стан у Нишу. Тамо су се преселили баш за најрадоснији хришћански празник - Божић.

- На седмом смо спрату, али имамо два лифта... Стан има чак 70 квадрата и деца су се одушевила чим су га видела. Кажу да је толики да могу да се сакрију, играју жмурке. Веома сам захвалан власнику и срећан што на свету има толико добрих људи - прича Горан.
Њему се срећа осмехнула и кад је посао у питању, те је, како каже, пре месец дана добио запослење у градској топлани.

Међутим, оно што је Горану најбитније је здравље деце, а и ту има великих разлога за оптимизам.

- Виктор и Андреја су у четвртак поново имали интервенцију. Скинути су им Илизарови апарати и постављен гипс, који ће носити три-четири недеље, након чега им следи вишенедељна рехабилитација. Виктор ће после скидања гипса још неко време носити специјалну подршку - ојачање за колено са зглобом ради лакшег и сигурнијег хода, али би, онда, уз божју помоћ и пуно физикалне терапије, мало-помало, требало да почне нормално да хода. Андреја би пак у догледно време требало да настави лечење. Поново ће јој бити постављен апарат како би се лева нога продужила и ноге се изједначиле - вели Горан.

"Срби за Србе": У току прикупљање документације

Борба је непрекидна. Деца су у свом кратком животу прошла свашта, трпећи херојски физичку бол, али понекад и малтретирање и неразумевање вршњака. Мали, а мудри Виктор кроз сузе је причао како су му другари из школе говорили да купи нову ногу на киоску. Медутим, срећом, много је више добрих људи који желе да помогну, па се сада Стевановићи надају да ће 2025. бити много боља него претходне.

- Било је много муке и патње. Понекад не знам где ударам од брига и обавеза, али деци је најтеже. Не могу ни да замислим колико их је болело... Ја само дајем све од себе да им помогнем и пружим подршку, јер они су мој понос и моји хероји! Најважније од свега је да буду добро, а захваљујући свима који су помогли, ускоро ћемо имати и свој кутак и нову шансу - каже скромно и захвално овај добри човек.

Србија Данас/Курир