Црква у којој су Срби били утамничени и стрељани: Њена прича је ванвременска, а чувају је апостоли Петар и Павле (ВИДЕО/ФОТО)
Црквена звона први пут су се огласила на дан рођења Јевремовог сина Милоша 13. новембра 1829. године.
Црква Светог апостола Петра и Павла у Шапцу, са Спомеником палим Шапчанима у Првом светском рату и са покретним стварима у цркви које су од посебног културног и историјског значаја проглашена је за споменик културе.
Почетак градње цркве везује се за време Јеврема Обреновића, који је због лошег стања предходне цркве, која се налазила у српском делу Баира, одлучио нову да сазида.
Млада, амбициозна и креативна сликарка наиве: Марина Петрик поносно чува културу, историју и лепоту Ковачице на платну (ФОТО/ВИДЕО)
НАЈВЕЋА СВЕТИЊА ОВОГ КРАЈА: Погледајте какве тајне крије "МАЛИ ОСТРОГ" у Малом Зворнику (ФОТО/ВИДЕО)
Место где у плетеној корпи настаје магија за непце: Знате ли за легендарни ПИРОТСКИ КАЧКАВАЉ са лесковог прућа? (ФОТО/ВИДЕО)
Плац за нову цркву дао је Јова Куртеша (Куртовић) а изградњу од 1827. до 1831. године финансирао је једном трећином Јеврем, другом народ кулуком, а остатак грађани. Претпоставља се да ју је зидао зидар Коста Димић из Охрида.
Црквена звона први пут су се огласила на дан рођења Јевремовог сина Милоша 13. новембра 1829. године. За то је тражено посебно одобрење од турских власти, јер се Јеврему Обреновићу после седам кћери родио син, касније отац краља Милана Обреновића. Ту свечаност својим доласком уприличила је и књегиња Љубица.
Градња торња трајала је седам година и тек трећа верзија је прихваћена, а торањ 1858. године освештан. Ово је једнобродна црква, полуобличастог свода са полукружном апсидом на истоку и обновљеним звоником изнад припрате из 1922. године. Слике за иконостас су завршене 1855. године, а дело су чувеног сликара 19. века Павла Симића. Иконостатсну преграду са дуборезним елементима урадила је радионица Ђорђа Девића, а златарске радове Милош Бранковић. Поједине иконе страдале су током Првог светског рата, па их је изнова осликао Стеван Чалић. Фреско сликарством цркву је поводом стогодишњице 1931. године, осликао руски уметник Андреј Биценко.
Значајно ја напоменути да је у порти шабачке цркве сахрањен поп Лука Лазаревић, а изнад гроба на зиду цркве исписан је епитаф (комадант града шабачког, штит Поцерја, цвет српских јунака) који је написао песник и професор шабачке гимназије Јован Илкић. Осим материјалних разарања црква у Шапцу је симбол и људских страдања, јер су Шапчани августа месеца 1914. године били затворени у њој и касније стрељани.
Споменик палим Шапчанима, аутора Франа Менегела Динчића, налази се у црквеној порти. То је стуб осмостране основе постављен на коцкастом постољу, које је украшено са предње и задње стране бронзаним рељефима. Уз бочне стране стуба смештене су две мермерне слободне скулптуре. Цела композиција почива на степенастом кружном постаменту. На врху стуба је бронзана фигура српског војника. Испод споменика је костурница-гробница жртава из Првог светског рата. Споменик је 1934. године открио краљ Александар Карађорђевић.
Споменик културе својом изузетном сликарском целином и монументалном архитектуром представља вредну уметничку целину из прве половине и средине прошлог века и подсећа на велике историјске догађаје из наше славне прошлости.
Пројекат је финансиран из буџета града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
