ЧЕМЕР И ЈАД ГАСТАРБАЈТЕРСКОГ ЖИВОТА: Прича који ПОГАЂА У ЦЕНТАР, одричу се СВЕГА због ЛАВОВА НА КАПИЈИ

Француска / Извор: Профимедиа/илустрација

Троспратна кућа са обавезно кованом оградом која је никла у Србији чека их једном годишње на две до три недеље.

Онај ко није доживео пресељење из Србије у Француску не зна шта значи права мука, пише портал Сви срби у Паризу, који описује шта све мора да прође прва генерација досељеника да би њихова деца и унуци живели нормално у овој земљи.

Пророчанства ОЦА ТАДЕЈА: Ево шта ће бити са Србијом, Црном Гором и Косметом! "СРБИ ЋЕ ОСЛОБОДИТИ ДУХОВНУ КОЛЕВКУ"

Пророчанства ОЦА ТАДЕЈА: Ево шта ће бити са Србијом, Црном Гором и Косметом! "СРБИ ЋЕ ОСЛОБОДИТИ ДУХОВНУ КОЛЕВКУ"

Девојчица из Панчева се жалила на болове у стомаку - за пар минута Хитна помоћ је остала шокирана призором!

РОДИТЕЉИ УПУТИЛИ ПИСМО посланици на Малти: "УВЕРИТЕ СЕ КАКО ЖИВИМО!"

"Ретки су они који дођу на "готово" и без муке отпочну нови живот у туђини. Реалност прича сличну причу за све, са малом разликом током времена. Ове приче су друга и трећа генерација поштеђене.

Свака генерација Срба која се доселила у Француску познаје сличне проблеме који су временом евалуирали. Слично је са првим Србима још пре Првог Светског рата па до данас. Први основни проблем се налази док је особа још у Србији. Одлука да се остави своја земља и крене у непознато је први корак пун стреса и страха од непознатог. Када се ипак човек одлучи на тај корак и остави све своје најближе, свој дом и своје снове онда почиње права борба од првог тренутка доласка у Француску.

Други језик, друга култура, другачија храна, другачије навике, другачији менталитет…Све се то треба у почетку пребродити. Ко има среће нађе посао још одмах, а ко има пуно среће поред посла нађе газду који га редовно плаћа, не дугује и јавља се увек на телефон. Ко није те среће поред почетних тешкоћа и прилагођавања мора да се навикне и на преживљавање. Без пара да плати кирију јер “газда није наплатио” па га није исплатио, проводи стресне дане у нади да ће се ситуација брзо решити. И ако се реши онда стрепња и питање шта ако се исто опет понови. И они најјачи који до тада никада нису конзумирали алкохолна пића, попусте па се уз пиво-два опусте и за тренутак забораве на проблеме. Пошто увиде да им је тако лакше, повремено или чешће понављају ситуацију компликујући већ компликовано. Онда у тренуцима самоће у десет квадрата размишљају о својој двоспратној кући у Србији и свом великом дворишту.

У случају да су му ту жена и деца, онда је борба још већа јер ту не постоји право на грешку. Док жена чува своју децу, спрема, води и доводи из школе жртвујући се за њихову будућност, отац је тај који се временом уклопи у целокупни систем, упозна људе, па ако има среће почне да узима посао на популарни "таш" и мало боље зарађује.

Париз / Извор: Профимедиа/илустрација

Промене стан. Онај у коме су добили треће дете, пун влаге од двадесет квадрата кога су изнајмили на црно заменили су за пристојнију кућицу где сада имају двориште од пар квадрата и место где за викенд пеку роштиљ и друже се са пријатељима. Деца расту, одлични ђаци у школи и преводе родитељима све оно што им треба са француског на српски. За неке посебне прилике се и изађе, али највише по нашим ресторанима и кафанама јер се у француским не могу најести а и тамо се не убија носталгија.

Сакупљају се докази и после пар покушаја успеју да напокон "среде папире". Са правом сматрају као велики успех јер само они знају кроз какве су проблеме прошли. Мало је оних који одустану још на првом кораку и предају се тако што се врате у Србију. Са папирима је све лакше, али ако језик није савладан онда џабе и папири. Њихова деца нису више прва генерација и самим тим им је много лакше. Само родитељи знају колику су жртву поднели да их изведу на прави пут. Највећа жртва је пропуштање у уживању њиховог одрастања и све што то носи због свега горе наведеног.

Поједини захваљујући искуством и познанствима успеју да отворе фирму и крену да раде велике послове за које су само могли да сањају. Деси се на жалост да забораве кроз шта су прошли па третирају своје раднике још горе него што су њих када су дошли. Па да. Далеко је то време а и сит гладнога не верује. Троспратна кућа са обавезно кованом оградом која је никла у Србији чека их једном годишње на две до три недеље. Остали део године та велелепна кућа самује и пропада као аутомобил који се не вози. Ипак кућа ће им бити од користи када оду у пензију и врате се дефинитивно у Србију. Али не не, па када дође пензија дођу хвала Богу унуке и унуци па где се вратити доле када су сви овде.

Ово је прича једног обичног српског дошљака који доказује то, да када се неко "напије воде из Сене и проба багет" остаје у Паризу или му се увек враћа. Овим текстом смо желели да покажемо сурову реалност великог броја наших људи који се само насмеју када чују да им родбина из Србије напише у коментару испод фотографије на којој су поред Ајфелове куле: "Ма лако је за тебе".

"Драги Деда Мразе..." ДЕЧАК РАСПЛАКАО СРБИЈУ, ево коју жељу има (ФОТО)