ЦЕО СВЕТ ПРИЧА О СРБИЈИ! Због нашег система за вакцинацију БРУЈИ ДОБАР ГЛАС - објављена и важна упутства еУправе
Упитана је права особа, а одговори следе испод
Пандемија која нас је задесила је учинила да мислимо о многим стварима за које не само да нисмо претпостављали да ћемо мислити, него и о оним за које нисмо знали да постоје. Covid-19 сада већ чини нашу свакодневицу, а тренутно актуелна тема јесте вакцинација.
ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ: Решила да каже све о Бранимиру Несторовићу
ДРВО КОЈЕ НИКО НЕ СМЕ ДА ДИРА: Због старости и легенде, храст код Ивањице предмет бројних контроверзи (ФОТО)
ГОРИ ВОЗИЛО НА АУТО-ПУТУ КОД МЛАДЕНОВЦА: Погледајте снимак директно са лица места (ВИДЕО)
За разлику од оног на шта смо углавном навикли у деценијама које су иза нас, овог пута је Србија дошла у фокус светске јавности због брзине и организованости које су обележиле процес масовне вакцинације код нас.
Информатички систем који је у срцу свега овога показао се као и више него успешан, па су многе државе показале заинтересованост да уче од нас, а и чувени Форбс је написао текст у којем хвали електронско лидерство Србије у току вакцинације.
Одговори на најважнија питања која се тичу рада овог информатичког система следе у наставку. За то захваљујемо директору Канцеларије за ИТ и еУправу Михајлу Јовановићу.
Скувајте кафу и посветите својих десет минута важној теми. Надамо се да ће вам бити од користи.
Како функционише информатички систем за вакцинацију становништва против болести COVID-19? Колико људи ради на овом систему? Када је он осмишљен и направљен?
Масовна имунизација грађана је комплексан посао и оно што Влада Републике Србије жели да постигне јесте да се она на најбољи могући начин организује и спроведе. Сви грађани који искажу интересовање путем Портала еУправа, добијају обавештење путем СМС-а и имејла да су исказали интересовање за вакцинисање против Covid-19, као и о термину и месту вакцинације у зависности од приоритета имунизације који дефинише Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
Приликом пријављивања на Портал еУправе грађани уносе јединствени матични број, име и презиме, адресу електронске поште, број мобилног и фиксног телефона и општину или град на којој желе да се вакцинишу. Осим тога, грађани треба да обележе да ли имају неке специфичне болести. Услуга је једноставна и не захтева да грађанин поседује налог на Порталу еУправа, а за ову потребу је генерисана електронска форма на посебном линку imunizacija.euprava.gov.rs.
Колики је максимални капацитет овог система (колико пријава дневно он може да обради)?
Не постоји ограничење капацитета када говоримо о овом информационом систему. Првог дана, када је систем пуштен, за 24х Порталу је приступило више од 150.000 грађана и исказало интересовање за вакцинацију против Covid-19.
Пошто је реч о веома осетљивим стварима, где се грешке скупо плаћају, како се штитите од њих?
Портал еУправа је званични Портал Републике Србије и по природи ствари грађани остављају своје податке. Они се штите и чувају по највишим техничким и безбедносним стандардима. Исто важи и за информациони систем за имунизацију становништва. Баш из тог разлога, њему грађани приступају преко Портала еУправа и могућност за грешке је сведена на минимум.
Да нема овог информатичког система, да се вратимо рецимо 15 година уназад, колико би спорији био систем пријављивања за вакцинацију?
Раније није постојао систем који прати дистрибуцију и давање вакцина у Србији. Сада је направљен такав информациони систем да у сваком тренутку знамо када су стигле вакцине у централне магацине, електронски се даје налог за њихову дистрибуцију, знамо колико их имамо на стању у свим магацинима у Србији, где се оне чувају и под каквим условима, као и где су прослеђене и што је најважније ко је и када примио коју вакцину.
Такође, захваљујући информационом систему знамо када грађани треба да приме ревакцину. Још једном се и на овом примеру масовне имунизације показало колико је значајно било то што је премијерка Ана Брнабић дигитализацију јавне управе поставила као један од приоритета и у претходној и у овој Влади.
Захваљујући електронској управи рад јавне управе постао је ефикаснији, грађанима се штеди време јер не обилазе шалтере, а простор за корупцију се значајно смањује. Грађани се врло брзо навикавају на предности које доноси електронска управа.
Колико тренутно услуга систем еУправе нуди грађанима Србије? Да ли се спрема нека нова услуга у блиској будућности и ако да - која?
Почетком 2020. године пустили смо у рад нови Портал еУправе, који је потпуно фукционално редизајниран. По први пут у Србији у систему електронске управе је уведена електронска идентификација уз коришћење мобилног телефона тј. двофакторска аутентикација. Ово је више него битан корак у развоју електронске управе који суштински омогућава развој мУправе у Републици Србији. Увођење двофакторске аутентикације ће нам омогућити да су нам све услуге електронске управе доступне на мобилном телефону.
Пружено је више стотина хиљада електронских услуга, а принцип је био или да грађани сами користе електронске услуге путем интернета и мобилног телефона као у случају еВртића, Портала локалне пореске администрације или Уверења о (не) кажњавању; или да саме институције размењују податке по службеној дужности тако да грађани не морају ништа да раде као у случају еБебе, аутоматске овере здравствених картица или еУписа у основне и средње школе.
Веома је важно што је у паралели Народна Скупштина на предлог Владе Србије донела Закон о еУправи, Закон о електронском документу, електронском идентитету и услугама од поверења, док је Влада усвојила Програм развоја еУправе до 2022. године. У исто време Канцеларија је имплементирала нову инфраструктуру еУправе, па је отворен Државни дата центар у Београду и изграђен је и отворен најмодернији Државни дата центар у Крагујевцу као пројекат од значаја за Републику Србију. Канцеларија за ИТ и еУправу је постала прва институција која је уписана у Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације у Републици Србији. Овим чином Канцеларија је постала једина институција која гарантује поузданост електронских идентитета грађана, као и безбедно коришћење услуга електронске управе.
По први пут су подаци из матичних књига и држављанства смештени у Централни регистар, што је основа развоја еУправе. Грађанима су сада на Порталу еУправа доступни лични подаци из чак 20 различитих регистара и електронских евиденција, а решења о утврђивању пореза на имовину ове године стижу у еСандуче грађана на Порталу еУправа. Канцеларија је и привела крају имплементацију два реформска система од којих се пуно очекује: Централног регистра становништва и Јединственог информационог система просвете.
Тренутно од услуга на Порталу еУправа грађани могу да користе велики број електронских услуга. Грађани, поред исказивања интересовања за вакцинисање против Covida-19, највише користе услуге: заказивање термина за пасоше и личне карте, заказивање термина за ПЦР тестирање на лични захтев, еВртић, еСандуче и многе друге.
Оно што је битно да истакнемо јесте да смо успели да повежемо електронске евиденције највећих државних институција, кроз информациони систем еЗуп, те сада органи јавне управе приступају документима грађана електронски. Пре овог система грађани су морали да буду курири који су носили своја документа од шалтера до шалтера, док сада то више није потребно. Захваљујучи еЗУПу 22 милиона докумената је размењено електронски.
Више од 250.000 родитеља користило је и услугу еБеба која им је омогућила да још у породилишту, за само 5 минута, дају име детету, изврше упис у матичну књигу рођених и пребивалиште, аплицирају за картицу задравстевног осигурања и пријаве се за родитељски додатак. Ово је јединствена услуга у Европи.
По први пут, у прошлогодишњем извештају Уједињених нација посвећеном еУправи (Унитед Натионс еГовернмент Survey 2020), као јединственом глобалном извештају који мери резултате напретка у домену е-управа свих 193 држава чланица Уједињених нација, Србија се нашла у првој групи, тј. групи земаља са највишим индексом електронских услуга, у којој су и дигиталне нације као Јужна Кореја, Естонија, Велика Британија, Канада и друге. Оно што је ове године новитет, је да се по апсолутној вредности индекса електронских услуга (ОСИ) Србија налази испред 12 земаља чланица Европске Уније, наиме Ирске, Луксембурга, Бугарске и Хрватске (које су такође у групи са највишим индексом), као и испред Немачке, Мађарске, Чешке, Румунује, Словачке, Грчке, Белгије и Летоније (које су у нижој групи).
Да ли су подаци пријављених грађана засигурно безбедни и сигурни од пробоја хакера? Ко има приступ тим подацима?
Подаци грађана су апсолутно безбедни и вероватноћа хакерских упада је уз помоћ вишеструких заштита је праткично онемогућена.
Да ли постоји могућност да се систем "обори", да забагује? Каква би процедура била у том случају и шта би било са подацима у систему, да ли би били незаштићени? Како је решена ова могућа проблематика?
Подаци који се остављају на Порталу еУправа, чувају се под највишим безбедносним стандардима и није могуће да он буде оборен. Ми често надограђујемо системе и тада је Портал на кратко угашен или је његов рад мало успорен, али о томе обавештавамо грађане. Велики број инжењера из Канцеларије за ИТ и еУправу ради на одржавању и безбедности свих система, па и Портала еУправа.
С обзиром на то да је систем веома похваљен, да ли је било неких интересовања из иностранства о раду система?
Тренутно у региону не постоји овакав систем који прати имунизацију становништва. Ми смо спремни да наше знање понудимо не само кроз ову услугу већ и кроз све остале које смо креирали. У Србији смо током ванредног стања у кратком року имплементирали велики број иновативних решења као одговор на кризу изазвану корона вирусом и тиме се позиционирали као једна од 5 земаља у свету са највећим бројем иновација током COVID-19 кризе.
Наиме, Опсерваторија иновација јавног сектора Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) прати иновативне одговоре влада на кризу изазвану вирусом COVID-19, а на званичном сајту ове организације (https://oecd-opsi.org/covid-response/) представљена су и решења имплементирана у Републици Србији. Србија је са 22 иновативна решења, једна од 5 земаља у свету са највећим бројем иновација. У анализи објављеној 28. маја на сајту ОЕЦД-ове Опсерваторије, као примери добре праксе истакнута су решења и апликације Донирај плазму - donirajplazmu.gov.rs, Буди волонтер - budivolonter.gov.rs, Дигитална солидарност - digitalnasolidarnost.gov.rs, аутоматски инфо сервис COVID-19 (чатбот), као и Моја учионица mojaucionica.gov.rs, Моја школа - mojaskola.gov.rs, еВртић, еУпис, иницијатива донације рачунара деци из социјално угрожених породица и друга решења у оквиру интегрисаног одговора образовног система.
Какав је наш систем, кад се упореди са системима земаља у региону? Имате ли нека сазнања о томе?
Наш систем је јединствен. Такође једноставан је за попуњавање и одмах обавештава грађанина да је исказао интересовање, а када дође тренутак и о месту и времену вакцинације.
Ово су били одговори господина Јовановића на најважнија питања везана за информатички систем вакцинације становништва. Надамо се да сте сада потпуно обавештени и да у складу са тиме можете да донесете своју одлуку и закључак.
