ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК: У цркви се везују звона, а верници строго поштују ове обичаје
Православни хришћани, који се придржавају (старо)јулијанског календара, обележавају данас Велики четвртак. Хришћани се сећају последњег обедовања Исуса Христа, Тајне вечере, а данас је прилика да се и највећи грешници разреше греха.
У храмовима се служи литургија Светог Василија великог, а на Велики четвртак је установљена и Света тајна причешћа, због чега се верује да ће и највећим грешницима који се тог дана причесте бити опроштени грехови.
ДОБРА ВЕСТ ИЗ НИША: Беба Милица негативна на корону
АНА (20) ЈЕ БИЛА НАЈМЛАЂИ ПАЦИЈЕНТ НА РЕСПИРАТОРУ: Изашла је са осмехом на лицу, њен опоравак ПЕТ МЕСЕЦИ касније изгледа ОВАКО
ПОСЕБАН ОПРЕЗ ПРЕД ПРВОМАЈСКИ УРАНАК! Ове "крвопије" су кренуле у акцију, 20 одсто их је заражено
Мироварење
Православне цркве на Велики четвртак обављају мироварење. Миро се кува три дана, од понедељка до среде, у казанима у којима се ставља освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси. Код нас се користи тридесетак материја, њихов списак не мора да је увек у потпуности исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја. Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље. Освећење се обавља на Велики четвртак. Свето миро се шаље у епархије у земљи и ван ње. Само аутокефалне цркве имају право мироварења, то је уједно и симбол њихове самосталности.
На Велики четвртак нема весеља, али има окупљања верујућих. Код неких православних народа и у неким крајиевима Србије тог се дана, а не на Велики петак, боје ускршња јаја, док се у Русији на Велики четвртак меси ускршњи слатки колач. Према јеванђеоским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова".
Затим је узео чашу вина и додао, "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".
Христове речи се на Велики четвртак, понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола. Празновање у свим храмовима СПЦ почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике. На тај дан увече, читају се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.
Празник је један од дана одређених за причешће верника који су, поштујући православни канон, постили на води најмање пет последњих дана. На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором - телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
Народ верује да и највећим грешницима, који се причесте на данашњи дан, бивају опроштени греси. Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. После литургије је дозвољено јести на уљу и попити нешто вина.
Велики четвртак је покретни празник јер је део Великог, Часног или Васкршњег поста, који траје шест недеља. Верници који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља. На Велики петак је чак пожељно да се ништа не једе цео дан. На литургији на Велики четвртак освећују се и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године.
Обичаји
За Велики четвртак у народу постоје разна веровања и обичаји, па тако у манастир Троношу сељаци из оближњих села доносе на овај дан велику свећу, тешку више десетина килограма од чистог воска, која се пали током читаве године, док се не донесе следећа. Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача, они оду до њиве са запрежном стоком, али не раде ништа.
У таковском крају на овај дан се боје ускршња јаја. Понекад фарбање јаја траје три дана, протежући се на Велики петак и Велику суботу, и то искључиво пре подне. Некада су се јаја фарбала копривом и љуском од лука, а прво обојено јаје. "чуваркућу" деца односе на њиву и ту га остављају да га сунце огреје. После подне се јаје враћа у кућу, где се чува целе године.
Срби на Косову на овај дан у рану зору обоје само једно јаје. Њихова "чуваркућа" се зове "страшник". Док је још свеже боје, мајка га трља по образима деце. После тога се боје остала јаја, а "страшник" се оставља на видно место у кући и добро се чува да се не разбије.
У делу "Српски народни обичаји из Среза бољевачког", Саватије М. Грбић пише да на Велики четвртак, пре сунца, жене масте (боје) јаја за Ускрс. Црвена се јаја овде друкчије зову перашке. Прво јаје, које се обоји, однесу у виноград и закопају. То раде да град преко лета не би тукао виноград. Кад обоје потребан број јаја, онда од онога варзила, у коме су јаја бојили и брашна замесе тесто, у које још баце једно или два јаја заједно са љускама, и од њега умесе и испеку један колач. Овај колач после чувају и њиме крме свиње, кад се разболе од грознице.
О томе зашто се спремају црвена јаја за Ускрс, пише Саватије, постоји у народу ова прича. Кад су Исуса Христа скинули мртва са крста и сахранили, његова мајка, Света Дева Марија, изађе му на гроб, и на гробу остави неколико обарених белих јаја. Кад је Христос у недељу васкрсао, она јаја што су била на гробу, на једанпут сва поцрвене, па томе за спомен Хришћани боје јаја за Ускрс црвеном бојом.
Народ верује да су овога дана отворена рајска врата на небу, и ко год тога дана што удели за мртве, то му се види. Овога дана служи црква. Жене иду у цркву и остављају понеко јаје за душу умрлих. На Велики се чертвртак не ради.
Своје обичаје за Ускрс имају и Власи из Поморавског округа. Тако етнолог Миодраг Алексић из Јагодине, аутор више монографија о селима тог краја и књиге "Занати старе Јагодине", каже да Власи на Велики четвртак рано изјутра беру бурјан (бобице сличне црној зови) и носе покојницима "да се сване у гробље". Ставља се код узглавља покојника и пали се ватра да би се он угрејао.
На Велики петак се ништа не ради, већ се фарбају јаја помоћу дивљих јабука, луковине и коприве. У суботу се коље жртвена печеница, чисти се кућа и пере веш. Печеница се спрема у недељу рано изјутра, пуца се из пушке чиме се оглашава ускрснуће Христово и удара моткама по жару, чиме се изражава радост због ускрснућа. У цркву се носи бусен земље са зеленом травом, стабљика коприве, колач, свећа и чаша вина. Верници се затим окрећу према сунцу, газе бусен, љуште јаја, пију вино и гризу коприву. На овај дан Власи месе поскурице за мртве (округле хлепчиће), како би и они учествовали у ускрснућу.
