ЦРНИ МАРТ ПАМТИЋЕ ЦЕЛА БИВША ЈУГОСЛАВИЈА: Месец који нам је донео најтужније догађаје у историји, од рата до ванредног стања

Већина грађана са простора бивше Југославије знала би да каже шта је радила 9. мата 1991. године када су одржане прве велике демонстрације опозиције против режима Слободана Милошевића, с ким су седели када је 24. марта 1999. у вечерњим сатима пала прва НАТО бомба на СР Југославију, где их је затекла вест о атентату на премијера Зорана Ђинђића, како су се осећали када  или с каквим осећајем су прошле године 15. марта од 20 часова слушали уживо обраћање председника Србије који је саопштио да се уводи ванредно стање на територији целе земље, због корона вируса.

Од демонстрација и тенкова на улицама до ратова и НАТО бомби, од војевања за слободу и демократију до ванредног стања и атентата, долазак пролећа и март месец у Србији, деценијама уназад, обележавали догађаји који су писали историју нашег народа, а ово су само неки од њих.

СПРЕМИТЕ СЕ ЗА НАДОЛАЗЕЋИ ВИКЕНД: Чекају нас температурне осцилације, "баба Марта" доноси СНЕГ И КИШУ

СПРЕМИТЕ СЕ ЗА НАДОЛАЗЕЋИ ВИКЕНД: Чекају нас температурне осцилације, "баба Марта" доноси СНЕГ И КИШУ

КРИЗНИ ШТАБ АПЕЛУЈЕ, А КАРТЕ СЕ УВЕЛИКО ПРОДАЈУ: Упркос скоку броја оболелих одржавају се осмомартовски концерти?

КРИЗНИ ШТАБ АПЕЛУЈЕ, А КАРТЕ СЕ УВЕЛИКО ПРОДАЈУ: Упркос скоку броја оболелих одржавају се осмомартовски концерти?

ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ СВЕТОГ ЛАВА И: Једно веровање везује се за његов живот!

ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ СВЕТОГ ЛАВА И: Једно веровање везује се за његов живот!

 Два ванредна и једно ратно стање

- Вечерас је на територији Србије проглашено ванредно стање због корона вируса и одлука ступа одмах на снагу - саопштио је председник Александар Вучић, 15. марта прошле године.

Војска и полиција преузеле су обезбеђивање болница и других здравствених установа, границе су затворене, грађанима је тада саопштено да неће бити забране кретања, али да с обзиром на то да је ванредно стање да је препорука да остану у кућама, у самоизолацији.

Међутим, полицијски час је уведен само два дана касније, за старије од 65 година потпуна забрана кретања, док је за остале важио у периоду од 20 часова до 5 ујутро наредног дана.

У наредним данима се то мењало, због непоштовања мера и пораста броја заражених, па смо "под кључем" најдуже провели од 17. до 21. априла, и то чак 84 сата.

Ванредно стање укинуто је 6. маја, а на снази су остале поједине мере које су уведене како би се смањила могућност ширења вируса корона.

Као "дан који је уздрмао политичку сцену наше земље и заувек је променио", уписан је 12. март 2003. године, када је извршен атентат на тадашњег премијера Зорана Ђинђића који је убијен на улазу у зграду Владе Србије.

Погођен је метком који је прошао кроз његово срце, а смрт проглашена је један час касније, "у 13:30 на операционом столу Ургентног центра".

Истог дана проглашено је ванредно стање у земљи, покренута је полицијска акција "Сабља", у циљу проналажења и хапшења лица за која се сумња да су учествовала у атентату, али и осталих припадника група организованог криминала. Акција је почела непосредно након убиства премијера, а званично је трајала до 22. априла.

Због умешаности у атентат једног дела Јединице за специјалне операције указом Владе Републике Србије 25. марта јединица је расформирана.

Многи њени чланови су након атентата оптужени за најтежа криминална дела, убиства, отмице, разбојништва, а неки од њих су и осуђени.

Осумњичени као главни у организовању убиства премијера били су некадашњи командант распуштене Јединице Милорад Улемек Легија, и припадници земунског клана Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум, а ухапшен је и непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић.

Ратно стање у нашој земљи само једном заведено и то 24. марта 1999. године, уочи почетка НАТО бомбардовања. Томе су претходили сукоби на КиМ, између српских снага безбедности и припадника терористичке ОВК.

Ваздушни напади на СРЈ су почели 24. марта у вечерњим сатима, трајали 11 недеља и у њима је, према проценама из различитих извора, погинуло између 1.200 и 4.000 људи, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе…

Хапшење и смрт бившег председника у затворској ћелији

Иако је бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић званично ухапшен 1. априла 2001, његово хапшење је почело још 30. марта. У првим јутарњим сатима Милошевић је одведен у централни затвор у Бачванској, 28. јуна пребачен у Хаг, где је 11. марта 2006. умро, током суђења за ратне злочине и злочине против човечности на Косову и у Хрватској и за геноцид у Босни и Херцеговини.

Према званичној верзији из Хашког трибунала умро је од инфаркта, према наводима истраге, Милошевићево срце стало је зато што се он није придржавао прописане лекарске терапије, него је прибегавао самоиницијативном узимању лекова.

Његови посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд 15. марта 2006, а сахрањен три дана касније у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

Велики погром Срба са КиМ

У етничком насиљу између 17. и 18. марта 2004. године, убијено је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима.

Око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су потпуно уништене или озбиљно оштећене. Потпуно је демолирано и спаљено 36 православних, верских објеката.

Према подацима УН у мартовском насиљу повређено је 954 лица, међу којима 65 међународних полицајаца, 58 припадника КПС и 61 припадник међународних мировних снага, апротерано је преко 4000 Срба.

Мартовске демонстрације 1991. против Милошевића

9. март 1991. године остаће уписан као дан када је због првих масовних демонстрација против режима Слободана Милошевића, тадашњи председник на улице Београда извео 10.000 демостраната и тенкове ЈНА.

Протесте је организовао и предводио Српски покрет обнове Вук Драшковић, тада најјача опозициона странка. Центар града био је опустошен током нереда, у сукобима је повређено је 114 особа, 58 полицајаца и 86 грађана, а ухапшено је 158 људи, међу којима и Драшковић.

Тајни сусрет Милошевића и Изетбеговића - почетак распада Југославије

Слободан Милошевић састао се, према незваничним информацијама, са Туђманом се на тајном састанку у Карађорђеву 25. марта 1991. године где су договорили поделу БиХ и рушење реформске Владе Југославије.

Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву 25. марта 1991. године договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с председником Антом Марковићем.

Један од извора који наводи да се тајни сусрет Милошевића и Туђмана заиста догодио, јесте Стјепан Месић, који је сведочио да је Туђман после састанка објаснио шта Милошевић предлаже.

Рекао је да Хрватској предлаже бановинске границе плус Цазин, Кладушу и Бихаћ. Пренео је што му је тачно рекао Слободан Милошевић. Рекао је: "Фрања, ти узми Цазин, Кладушу и Бихаћ, то мени не треба, то је такозвана "турска Хрватска" - сведочио је Месић.

Убиство српског свата на Башчаршији - почетак грађанског рата у БиХ

Првог дана марта, 1992. године, испред Старе православне цркве на Башчаршији Рамиз Делалић звани Ћело убио је српског свата Николу Гардовића, што је био окидач за рат у Босни и Херцеговини.

Када је сватовска колона улазила у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставио аутомобил у коме су се налазила четворица, међу којима је био и Рамиз Делалић, звани Ћело. Они су насрнули на младожењиног оца, старог свата Николу Гардовића, ком су покушали да отму заставу Српске православне цркве.

Тада је Ћело отворио ватру из пиштоља и смртно ранио младожењиног оца Николу Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Миковић, младожењиног зета. Одмах након отварања ватре, нападачи су побегли односећи са собом заставу коју су спалили. Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима Хитне помоћи.

Након вести о инциденту, паравојне формације сарајевских Срба су успоставиле патроле и контролне тачке, створивши тако тензије које ће са временом ескалирати до отворених оружаних сукоба између Срба и Муслимана. Тако је овај догађај био један од повода за почетак ратних сукоба у Сарајеву, јер су као одговор на ово убиство наоружани Срби исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде и у босанскохерцеговачким градовима Шамац, Дервента и Оџаци.