Да ли би број удеса и људских жртава на пружним прелазима могао да буде мањи?
На српским пругама постоји укупно 2.118 путних прелаза, међу којима је 1.707 активних, док се 411 налазе на укинутим пругама.
Јавност потресе свака несрећа на прузи, а нарочито оне које за собом односе људске животе. На путним прелазима у Србији у прошлој години било је 43 удеса и незгода у којима су погинуле две, а повређено је 16 особа. Од почетка године догодила су се 42 удеса, у којима је погинуло седам, а повређено 19 особа.
ЖИВОТ ИЛИ СМРТ: Да ли је опасно пити лекове којима је истекао рок трајања?
ЈЕЗИВИ ДЕТАЉИ: Откривено због чега је девојчица (12) из Крагујевца хтела да одузме себи живот
10 МЕРА ЗА ПРАЗНИКЕ! КРИЗНИ ШТАБ ЗАСЕДА: Епидемиолози најављују и ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС, одлука ускоро
У "Инфраструктури железница Србије", међутим, кажу, да упркос томе што се чини да је више судара на пругама, статистика говори другачије. Ове године догодило се најмање несрећа на путним прелазима у односу на претходне две деценије.
- Највише незгода у 21. веку било је 2001. године и то чак 114. Рекорд од 56 повређених забележен је 2005. године. Највише особа је погинуло 2002, када их је настрадало 28, што је четири пута више него ове године - наводи Ненад Станисављевић из "Инфраструктуре".
Станисављевић истиче и да је од укупно 85 удеса у прошлој и овој години, на основу истрага које су већ окончане, у само једном случају поред возача друмског возила, одговорна била и железница. У свим осталим, према званичним извештајима, одговорни су били возачи друмских возила или други учесници у саобраћају.
На то упозорава и професор Саобраћајног факултета у Београду Бранислав Бошковић и истиче да је јавност погрешно усмерена на возове, а да се тежиште мора пребацити на возаче путничких аутомобила.
- Све што се дешава на прузи нема везе са возом, већ са понашањем друмских учесника - објашњава Бошковић. - Погрешно се употребљава термин да је воз налетео на аутомобил. Тачно је да је аутомобил подлетео под воз и то се најчешће дешава непажњом возача. Та игра речи је погрешна перцепција.
На српским пругама постоји укупно 2.118 путних прелаза, међу којима је 1.707 активних, док се 411 налазе на укинутим пругама. Професор напомиње да нисмо довољно богато друштво да бисмо поставили рампе на сваки пружни прелаз, а истиче да за то нема ни потребе.
- Не постоје необезбеђени пружни прелази, сви имају неку заштиту, али је проблем што возачи не поштују саобраћајну сигнализацију - сматра професор. - Где је густина саобраћаја већа, постављају се рампе, али има и делова где се не исплати такво улагање, јер је слаб проток возила. Исти проценат несрећа је и на прелазима са рампама и без њих. Када рампа не ради, она је прописно обележена и тада важи сигнализација и то је довољно ако је се придржавају возачи путничких возила.
Нигде у свету сви путни прелази нису обезбеђени рампама. У Европској унији, од 105.300 путних прелаза, на тај начин је обезбеђено око 53 одсто. Изградња сигналног уређаја на путном прелазу кошта од 120.000 до 200.000 евра. Ненад Станисављевић напомиње да цена опремања електронског путног прелаза зависи од сложености саобраћајне ситуације, а обухвата пројектовање, грађевинске радове, савремену опрему и њено постављање.
- У претходне три године аутоматизована су 22 путна прелаза, а на 44 је постављен видео-надзор, рефлекторско осветљење на 35, вибро траке на 20, а први пут су соларни маркери постављени на пет путних прелаза - објашњава Станисављевић. - Грађевински је уређено више од сто путних прелаза, а још укупно 236 је уређено, или ће то у наредном периоду бити завршено у оквиру реконструкције регионалних пруга. То је више него што је на повећању безбедности на путним прелазима учињено деценијама.
Стручњаци упозоравају да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара, као и да су оне тешке на хиљаде тона и ма како воз изгледао удаљено, не постоји реакција машиновође која би могла да избегне најстрашнији сценарио. Ови људи не режирају такав сурови филм, али им се после тешких несрећа годинама као кошмар мота по глави, јер на својој савести неретко носе оне који нису поштовали прописе.
Брза пруга најбезбеднија
Највиши ниво обезбеђења саобраћаја на путним прелазима је денивелација пруге и пута.
- То ће бити учињено приликом изградње пруге за велике брзине између Београда и Суботице, где неће бити ниједног укрштања пруге и пута у нивоу - прича Станисављевић.
- У протеклих неколико година на више од 500 километара пруга које су реконструисане, брзина возова је са 10, 20 или 30 километара на сат повећана и до 100. Безбедност саобраћаја не може бити унапређена само техничко-технолошким решењима. У највећој мери се може сачувати и унапредити одговорним понашањем возача и поштовањем саобраћајне сигнализације. Само тако могу се спречити несреће и сачувати људски животи - напомиње он.
Учестало "искакање" из шина
Инциденти на железници учестали су у протеклом периоду, а за само два месеца било је чак пет исклизнућа возова из шина. Професор Бошковић каже да за "искакање" возова најчешће кривицу сносе старе композиције и лоша пруга.
- На велики број инцидената у железничком саобраћају утиче дугогодишња небрига о прузи, али и старе локомотиве и вагони - тврди професор Бошковић. - Ту готово да не постоји одговорност машиновође, јер он практично не може да прекорачи брзину и да због тога исклизне, већ је у питању или проблем на прузи, или на вагонима који су лоше одржавани. Мора више лоших ствари да се поклопи да би се догодила таква несрећа.
Сваког дана у квару 20 рампи
На укупно 522 путна прелаза обезбеђена сигнално-сигурносном опремом, на годишњем нивоу догоди се око 12.000 кварова. Сваки трећи је проузрокован непажљивом и неодговорном вожњом возача или крађом делова са пруге.
- Кварови настали на овај начин трају просечно око 15 дана, због набавке опреме и њене поновне уградње - прича Станисављевић. - Свакодневно због овакве врсте кварова не раде рампе на просечно двадесет путних прелаза у Србији. Много већу опасност од материјалне штете представља могуће угрожавање безбедности саобраћаја.
